Данас нећу полагати венце у спомен погинулим саборцима из 1999. Лицемерно је данас полагати венце а радити супротно од интереса погинулих Бораца и породица, зарад личне користи и медиских спинова.
Ја се трудим да оним што радим људе који су дали највише, своје животе, поставим на место у друштву које им припада. Трудили смо се и натерали власт да после Закона о слепим мишевима донесе и Закон о борцима. И донет је. Накарадан уз преваре вођа неких борачких организација. Исти предвиђа неке минималне погодности али су и то хтели да да сакрију од бораца. Причао сам, писао, обавештавао, како би бар и нешто мало остварили. Попуњавао са мојима више стотина захтева, копирао, носио да заведу у општину, како би борци бар нешто могли да остваре. За то време локална власт и вође бораца су се трудили да својим ,,обрасцем захтева“ или немешањем у свој посао, што више искомпликују и усложе подношење захтева. Захтеви месецима нису решавани да не кажем и дуже.
Предлагао сам комплетан Програм субвенција за борце, РВИ и чланове породица погинулих, више пута. Одбили су га или нису подржали баш они који данас полажу венце и то од народних пара. Направили су Комисију која ево већ више од две године није урадила ништа. Предлагао сам на скупштини да неке улице или прилази понесу имена погинулих бораца и полицајаца, од Томислава Игића до Живорада Пантовића Прже. И то су одбили. Са таквима немам шта да тражим данас на истом месту. Ја ћу су борити да ваша имена остану упамћена и да ваша деца и породице буду у друштву сагледана онако како треба. Борићу се док сам жив и док не дођем код вас. Треба Вам изаћи пред очи јунаци.
ВЕЧНА ВАМ СЛАВА И ХВАЛА.
Звездан Ристић
354 пбр, ПрК