Danas neću polagati vence u spomen poginulim saborcima iz 1999. Licemerno je danas polagati vence a raditi suprotno od interesa poginulih Boraca i porodica, zarad lične koristi i mediskih spinova.
Ja se trudim da onim što radim ljude koji su dali najviše, svoje živote, postavim na mesto u društvu koje im pripada. Trudili smo se i naterali vlast da posle Zakona o slepim miševima donese i Zakon o borcima. I donet je. Nakaradan uz prevare vođa nekih boračkih organizacija. Isti predviđa neke minimalne pogodnosti ali su i to hteli da da sakriju od boraca. Pričao sam, pisao, obaveštavao, kako bi bar i nešto malo ostvarili. Popunjavao sa mojima više stotina zahteva, kopirao, nosio da zavedu u opštinu, kako bi borci bar nešto mogli da ostvare. Za to vreme lokalna vlast i vođe boraca su se trudili da svojim ,,obrascem zahteva“ ili nemešanjem u svoj posao, što više iskomplikuju i uslože podnošenje zahteva. Zahtevi mesecima nisu rešavani da ne kažem i duže.
Predlagao sam kompletan Program subvencija za borce, RVI i članove porodica poginulih, više puta. Odbili su ga ili nisu podržali baš oni koji danas polažu vence i to od narodnih para. Napravili su Komisiju koja evo već više od dve godine nije uradila ništa. Predlagao sam na skupštini da neke ulice ili prilazi ponesu imena poginulih boraca i policajaca, od Tomislava Igića do Živorada Pantovića Prže. I to su odbili. Sa takvima nemam šta da tražim danas na istom mestu. Ja ću su boriti da vaša imena ostanu upamćena i da vaša deca i porodice budu u društvu sagledana onako kako treba. Boriću se dok sam živ i dok ne dođem kod vas. Treba Vam izaći pred oči junaci.
VEČNA VAM SLAVA I HVALA.
Zvezdan Ristić
354 pbr, PrK