Да вас подсетим, ја сам се залагао за бојкот избора. Предлагао сам да радикали јавно изађу са ставом да ћемо бојкотовати изборе ако се не усвоји Закон о борцима и Закон о извршењу и обезбеђењу, свестан да то неће бити прихваћено од стране власти. И ако буде ето бар неке користи за народ . Моји су одлучили да играју другачије.
Неко ко за себе мисли да је власник Србије, верујте креирао је себи опозицију. Говорим Вам јер сам се личним искуством уверио у то. Нормално, покушао сам нешто да променим у странци где сам био члан Извршног одбора и Централне отаџбинске управе. Јавно, часно и по страначким правилима. На седници која је самим временом заказивања указивала да је осмишљена за нешто друго. Додатно се то потврдило се то кад је некима било забрањено да уђу а неки нису ни позвати. Онај ко је скројио дневни ред је то додатно потврдио. И тако јавих се први за дискусију, рекох шта мислим ја и моји топличани. Схвативши да је немогуће ту било шта променити кренули смо неким новим путем. Мислим поштенијим и искренијим, време ће то свакако показати.
Борити се под ненормалним условима или се повући? Размишљао сам доста о томе. Конфорније је пуно искључити се. Мање мука, посла, притисака, пара ……. Они који су бојкотовали изборе мислио сам ангажоваће се у активном бојкоту. На сваком бирачком месту, да сниме и објаве све преваре, изборне неправилности, дупле спискове………. Ништа од тога није било, свело се на лепљење флајера. Велики број опозиционара је својим потезима ишао баш на на руку Вучићу. Вучић ће се у наредном периоду се потрудити да обесмисли нове покрете и странке, оснивањем читаве гомиле лажњака а све из разлога што је свестан да му од старих не прети опасност.
Избори прошли, грађани су ми и поред налога тајкуна да никако не смем проћи, указали поверење. Вишеструко веће од странке којој сам припадао. Шта сад радити после свега, након нових околности? Борити се, вратити мандат? Коме и зашто? Мандат узгред нисам имао коме да предам, јер су они који су били на листи после мене писано изјаснили да не прихватају мандат, што је мислим јединствен случај у Србији. Тако показаше велику ВЕРУ у мене. Од јуче ја сам једини опозициони одборник у Куршумлији, сви други су јавно или тајно власт.
Учествовати у раду скупштине која не доноси одлуке већ изгласава оно што је смислио тајкун у згради поред вртића или наћи друге облике борбе. Шта ће о евентуалном повлачењу рећи они који су ме гласали и трпе последице тога? Да ли бих их тиме увредио, изневерио и обесмислио? Неки од њих ми рекоше да су свесни последица немилости власти, али да сам њихова НАДА. Покушах јуче да новим одборницима испричам једну кратку и поучну причу, али ми видно изнервирани председник скупштине сталним прекидањем обесмисли намеру. Па ево је сада. Не шкоди а можда неком буде и корисна свакако јасно говори шта сам одлучио.
На грани дрвета стајала су два голуба. Недалеко од њих се запали кућа. Један од голуба полете до оближњег потока и донесе мало воде у кљуну и исту испусти на кућу у пламену. Позва друга да уради исто. Он међутим стаде да га убеђује да је то бесмислено и да они не могу сами да угасе пожар и да је бесмислено то радити. На то му је први голуб рече да је апслолутно свестан тога. Али он хоће да покаже да је на правој страни.
Ја сам тако одлучио да останем и покажем да постоји и друга, права страна. Страна у којој нема уцена, криминала и мржње. Страна на којој се цене ЉУБАВ , ВЕРА и НАДА.
А ти, ти што читаш, јеси ли размислио на кој си страни и како ћеш то показати?
Звездан Ристић