Da vas podsetim, ja sam se zalagao za bojkot izbora. Predlagao sam da radikali javno izađu sa stavom da ćemo bojkotovati izbore ako se ne usvoji Zakon o borcima i Zakon o izvršenju i obezbeđenju, svestan da to neće biti prihvaćeno od strane vlasti. I ako bude eto bar neke koristi za narod . Moji su odlučili da igraju drugačije.
Neko ko za sebe misli da je vlasnik Srbije, verujte kreirao je sebi opoziciju. Govorim Vam jer sam se ličnim iskustvom uverio u to. Normalno, pokušao sam nešto da promenim u stranci gde sam bio član Izvršnog odbora i Centralne otadžbinske uprave. Javno, časno i po stranačkim pravilima. Na sednici koja je samim vremenom zakazivanja ukazivala da je osmišljena za nešto drugo. Dodatno se to potvrdilo se to kad je nekima bilo zabranjeno da uđu a neki nisu ni pozvati. Onaj ko je skrojio dnevni red je to dodatno potvrdio. I tako javih se prvi za diskusiju, rekoh šta mislim ja i moji topličani. Shvativši da je nemoguće tu bilo šta promeniti krenuli smo nekim novim putem. Mislim poštenijim i iskrenijim, vreme će to svakako pokazati.
Boriti se pod nenormalnim uslovima ili se povući? Razmišljao sam dosta o tome. Konfornije je puno isključiti se. Manje muka, posla, pritisaka, para ……. Oni koji su bojkotovali izbore mislio sam angažovaće se u aktivnom bojkotu. Na svakom biračkom mestu, da snime i objave sve prevare, izborne nepravilnosti, duple spiskove………. Ništa od toga nije bilo, svelo se na lepljenje flajera. Veliki broj opozicionara je svojim potezima išao baš na na ruku Vučiću. Vučić će se u narednom periodu se potruditi da obesmisli nove pokrete i stranke, osnivanjem čitave gomile lažnjaka a sve iz razloga što je svestan da mu od starih ne preti opasnost.
Izbori prošli, građani su mi i pored naloga tajkuna da nikako ne smem proći, ukazali poverenje. Višestruko veće od stranke kojoj sam pripadao. Šta sad raditi posle svega, nakon novih okolnosti? Boriti se, vratiti mandat? Kome i zašto? Mandat uzgred nisam imao kome da predam, jer su oni koji su bili na listi posle mene pisano izjasnili da ne prihvataju mandat, što je mislim jedinstven slučaj u Srbiji. Tako pokazaše veliku VERU u mene. Od juče ja sam jedini opozicioni odbornik u Kuršumliji, svi drugi su javno ili tajno vlast.
Učestvovati u radu skupštine koja ne donosi odluke već izglasava ono što je smislio tajkun u zgradi pored vrtića ili naći druge oblike borbe. Šta će o eventualnom povlačenju reći oni koji su me glasali i trpe posledice toga? Da li bih ih time uvredio, izneverio i obesmislio? Neki od njih mi rekoše da su svesni posledica nemilosti vlasti, ali da sam njihova NADA. Pokušah juče da novim odbornicima ispričam jednu kratku i poučnu priču, ali mi vidno iznervirani predsednik skupštine stalnim prekidanjem obesmisli nameru. Pa evo je sada. Ne škodi a možda nekom bude i korisna svakako jasno govori šta sam odlučio.
Na grani drveta stajala su dva goluba. Nedaleko od njih se zapali kuća. Jedan od goluba polete do obližnjeg potoka i donese malo vode u kljunu i istu ispusti na kuću u plamenu. Pozva druga da uradi isto. On međutim stade da ga ubeđuje da je to besmisleno i da oni ne mogu sami da ugase požar i da je besmisleno to raditi. Na to mu je prvi golub reče da je apslolutno svestan toga. Ali on hoće da pokaže da je na pravoj strani.
Ja sam tako odlučio da ostanem i pokažem da postoji i druga, prava strana. Strana u kojoj nema ucena, kriminala i mržnje. Strana na kojoj se cene LJUBAV , VERA i NADA.
A ti, ti što čitaš, jesi li razmislio na koj si strani i kako ćeš to pokazati?
Zvezdan Ristić