Видовдански бој- Битка за праве вредности
Видовданска битка, догодила се на данашњи дан пре 631 годину на Косовом Пољу. Невероватно је да око ове битке још немамо установљене чињенице о самом току и исходу битке. Оно што смо у Титовим историским уџебиницима учили изгледа да не пије воду. Али оставимо то на страну, јер ова битка није симбол класичног војног окршаја већ изражене духовно-моралне одлуке да се у битку уђе без обзира на силу која прети. Водећи првенствено рачуна о томе које се вредности бране.
Бој који свако од нас добија у срцу
Материјализам или духовност. Дође време да се мора одредити између ова два. Када смо у историји бирали духовност опстали смо. Ослабљени, порушени, али опстали смо као народ. Вековима смо опстајали, увек уз цркву која је била стожер националног идентитета. Да смо имали другачије изборе можда би нас било више, можда би имали више материјалног али ми не бисмо били ми. Били би неки други народ који није одустајао од себе.
Треба ли због материјалног одустати од себе? Падају тада у воду све бројке, статистике и предвиђања, остаје само срж. Бацити под ноге све вредности које су нам (или пак требају бити) еталон за понашања: земља, држава, нација, вера, породица, истина, правда…. јер је сила која прети супериорнија или треба наћи начин бранити праве вредности.
Пре сваке одлуке да ли ћемо у битку или је паметније предати се, увек бијемо битку у себи. Борити се или покорити? Избор је лакши кад је непријатељ спољни. Најтежа је битка ону коју водимо у себи. Хајде да свако од нас завири у себе. Националне битке се догађају са вековним размацима, али шта је са оним бојевима које се догађају у нама пуно чешће. Да видимо шта је сваком од нас битније, вредности као што су истина, правда, једнакост, слобода говора, кретања, одлучивања или радно место?
Покушајмо да добијемо битку за праве вредности у себи. Све остале су лакше.
Звездан Ристић
1 коментар
Na današnji praznik, kažu stari, sve se vidi. I da li grešimo i koliko i zbog čega. Da li smo pošteni najpre prema sebi, a onda i prema drugima? Valorizujemo li prave stvari i šta su prave stvari u životu?
Ono što mi je u srcu, to je ispravno. Ono što želim sebi i sutra svojoj deci pružam drugima. Ne prodajem obraz za bilo koju sumu novca,ali srce poklanjam onima koji uspeju da dođu do njega. S tim se ne igram jer Bog sve vidi, a vidi i one koji se igraju. Ne smeju nam važne biti materijalne stvari jer su prolazne. Vežimo se za trenutak, osećaj, čoveka. To je bogatstvo, ono što se ne gubi osim ako ga se sam ne odrekneš. Sa punim kasama najčešće idu prazna srca i besane noći pa dobro razmislite želite li sebi takav život?