Ноћ се спушта на Прокупље.
Змија Лаки кренуо је у лов на жабе. Али не , не за себе, него за свог господара, жвалоглаво зло створење којем нико не жели ни име да помене па га просто зову Непоменик!
Треба му за котлић, онај у којем кува Србију.
Спазио је Лаки две жабе у близини моста и таман се спремио да их зграби, али је чуо да му хвале господара, па застаде да одслуша до краја.
– Јесте, страшан је ОН. Како само вешто лаже… – констатује једна док друга клима главом
– А како тек умешно краде. И не само код нас, него свуд широм земље. На далеко је чувен по томе.
– Јесте, али ја да ти кажем, овде не би урадио готово ништа да нема ону змију Лакија. – слуша их Лаки, а срце му пуно поноса.
– Што Лакија? – пита друга
– Како што? Зар ти не знаш да је Лаки њему нахватао толико жаба да је он зачарао оног градитеља Драгана Глишића?
– Којег сад Драгана?
– О жабо Божја, па оног што се по граду прича да има чаробне моћи. Онај што може да буде на више места истовремено.
– Ах, тај. Ма нема он бре никакве моћи, само је директор у девет фирми. И то не би могао сам, него има Наташу, Милоша, Петра и Александра.
– Чекај оног нашег комшију коња што га изводе средом на пашу? – згрануто ће прва.
– Ма не коњ. Човек, човек се тако зове. Где си ти видела коња у фотељи?
– Ја у кабинету градоначелника. Свако јутро жури да му је неко не заузме.
– Истина. Њега сам заборавила.
– Прича ми комшија Боцко да ови што код Драгана служе морају чак и паре да му перу.
– Боцко Буха? А да, он живи иза општинске зграде
– Да , само што нисам баш најбоље разумела перу ли ручно или машински. Боцко рече преко рачуна, ваљда нека нова метода.
– И шта кажеш, зачарао га?
– Да , да. Зато овај само ћути,ради и гради. Нико га не виђа. Кажу да не зна за себе и да само мисли о томе кад ће да заврши зграде. Ваљда су много прљаве те паре па му је хитно да их опере.
– Изгледа. Али кажем ти. Ради све што му змија Лаки и Непоменик кажу. Тако причају по граду. – него, ‘ајдемо ми полако. Доста је приче.
Задовољан оним што је чуо, Лаки реши да поштеди жабе. Хватаће их други пут, сад је превише задовољан собом.
Да, текст јесте комичан.
Реалност баш и није.
Знамо ли колико ће буџет града Прокупља коштати комплекс Топлица?
Знамо ли чије ће приватно власништво бити?
Знамо ли због чега се ужурбано завршава и гради?
Можда могу да нам одговоре Александар, Милош, Петар? Можда Наташа? Можда и сам Драган који је директор у чак ОСАМ фирми? Или змија Лаки?
*ово су само неке
Ако вас занима наставак бајке Топлица на води и зачарани градитељ, знате где треба да нас нађете.
Нина Михајловић,Куршумлија без цензуре