Današnja priča se možda odnosi na politiku kako ste već navikli na našem portalu. Možda i ne.
Možda je reč o saradnji i poverenju. Možda i nije.
Možda je reč o nekim daleko komplikovanijim i sramnijim stvarima , kao što je izdaja, na primer.
Izađimo malo iz svog začaranog kruga. Istina je da je za uništavanje naših života, devalorizacija nas kao ljudi ustvari projekt šačice jajara na vlasti.
Ali, zapitamo li se možda i mi sami gde grešimo?
Dokle smo to došli kao narod, kao ljudi? Dotle da zavidimo jedni drugima? Dotle da lažemo i podvaljujemo onima koji nam veruju, samo zato što znamo da možemo?
Onda nam , kad se ti ljudi od nas sklone bude žao, ali ne zato što smo ih izdali, nego zato što nismo uspeli da ih napravimo još većim budalama, nego što su već prihvatili da budu.
Ne čudite se, realnost nam je takva.
I dok se mi ušuškavamo u svoj osećaj nadmoći i inteligencije, ljudi nas napuštaju, jedan po jedan… Dovesti ljude koji vam veruju do odlaska je dugotrajan proces, ali je konačan.
Zbog toga, pre nego što nastavite s izmicanjem stolica, dokazivanjem svojih mogućnosti i sposobnosti, razmislite koliko će to uopšte vredeti bez onih ljudi koji u vama vide ljudsko biće , a ne odskočnu dasku za svoj bolji položaj.
Džaba titula, džaba dres, džaba diploma i vokabular.
Sve to ne vredi ništa ako je čovek sposoban za izdaju.
Vi malo razmislite o tome , a ja znam da nisam na prodaju.
Vreme teče. Tik-tak…
Nina Mihajlović