Значај данашњег датума за нашу ОТАЏБИНУ а посебно за нашу војску у јануару 1916.године, када јој је и дефинитивно претила опасност од физичког нестајања (умирања на Албанској обали у Италијанској окупационој зони код Валоне).
Ево прилике, да мало подсетимо наше потомке и пријатеље на предистотију евакуације са Албанске обале и искрцавања СРПСКЕ ВОЈСКЕ на острво КРФ у Јонском мору.
11.децембар 1915.
Председник наше владе ПАШИЋ категорично од савезника тражи и захтева ХИТНУ ЕВАКУАЦИЈУ СРПСКЕ ВОЈСКЕ из Албаније у Солун.
ЕНГЛЕЗИ, траже да Срби наставе пешачење још 200.км обалом поред мора од ДРАЧА до ВАЛОНЕ, јер им наводно није безбедно пристајање бродова у Драчу и Медови због плитког мора и Аустроугарских подморница.
ИТАЛИЈАНИ, забранили да се СРБИ приближе ВАЛОНИ (њихова окупациона зона) ближе од 80.км и одбили да упуте своје одреде за заштиту Срба, а споразумом од 10.маја 1915.год.постигнутим са Енглезима и Французима, имали су ГЛАВНУ КОМАНДУ НАД ПОМОРСКИМ ОПЕРАЦИЈАМА У ЈАДРАНУ.
16.децембар 1915.
Регент Александар Карађорђевић, обратио се руском цару НИКОЛАЈУ ИИ РОМАНОВОМ и обавестио га да СРПСКОЈ ВОЈСЦИ прети најстрашнији свршетак, јер је након језивог повлачења на приморје од ОБЕЋАНЕ ПОМОЋИ САВЕЗНИКА НИЈЕ САЧЕКАЛО НИШТА.
Телеграм завршава следећим речима;
„Ја се надам да ће овај мој апел наићи код Вашег Величанства, који се увек очински старао за Српски народ и да ће интервенисати код савезника, да спасе Српску војску од катастрофе, коју није заслужио а која предстоји“.
19.децембра 1915.
РУСКА ВЛАДА ИЗЈАВИЛА
„…да ће ставити у питање и САМ САВЕЗ са западним савезницима, ако се одмах не учини све ДА СЕ СПАСЕ СРПСКА ВОЈСКА“.
21.децембар 1915.
Француска након ултиматума Русије захтева ДЕМАРШ у Риму и да се одобри привремени смештај Срба код Валоне. Под великим притиском Италија је прихватила тражено.
6. јануар 1916.
Први конвој са око 9.000 Срба (половина рањеници и болесници) укрцао се у луци ДРАЧ и кренуо према Африци у Тунис и место БИЗЕРТУ.
11. јануар 1916.
Без консултације са Енглезима, један одред Француске војске, тачније ВИ (шести) АЛПСКИ ЛОВАЧКИ ПЕШАДИЈСКИ БАТАЉОН (јачине 1500 војника) око 02,30 х упловио је у Крфско пристаниште са 3. крстарице без светала под окриљем ноћи. Командант фрегате поручник АВИА наредио је искрцавање и истог дана до 10,30 х запосели су све главне тачке у граду без пруженог отпора (лука, стара тврђава, дворац Ахилеон јужно од града Крфа као будућа официрска болница..).
Пс. Тек 4.дана након запоседања луке и града Крфа, стављени су под команду генерала МОНДИЗЕРА, који није ни био обавештен о запоседању КРФА.
14. јануар 1916.
Обавештена Српска страна да је КРФ одобрен као БАЗА ЗА ОПОРАВАК И РЕОРГАНИЗАЦИЈУ СРПСКЕ ВОЈСКЕ.
18. јануар 1916.
У луци ВАЛОНА укрцавање првих српских војника на бродове и искрцавање у луци села Говино (ми кажемо ГУВИЈА) око 6.км северно од града Крфа.
Истога дана из БРИНДИЗИЈА (Италија) на Крф је стигао и НИКОЛА ПАШИЋ, а по захтеву регента Александра на 11.густо куцаних страна написао тражени извештај, са киме је све и какве контакте имао од одласка из Скадра па до доласка на Крф.
18. јануар – 23.фебруар 1916.
Укрцано и евакуисано 113.050 војника и старешина и око 15.000 избеглица. У области Валоне остало је само 13 068 војника да се брину за 10.144 коња који су евакуисани на Крф тек почетком априла 1916. године.
Тек последњег дана укрцавања 23.фебруара 1916. и са последњим транспортом укрцао се и регент АЛЕКСАНДАР у пратњи генерала БОЈОВИЋА у Валони и истог дана стигао на Крф.
ПС. Није желео да се евакуише из Валоне (иако је имао лакшу операцију) све док и последњи војник СРПСКЕ ВОЈСКЕ не буде укрцан на брод у Валони и напусти Албанску обалу.
ТОКОМ ЕВАКУАЦИЈЕ И ТРАНСПОРТА СРПСКЕ ВОЈСКЕ И ЦИВИЛА ИЗ АЛБАНИЈЕ
НА КРФ – ангажовано је: 81.транспортни брод са бруто тонажом од 223.000 тона, од чега:Италијанских – 45, Француских – 25, Енглеских – 11 и са УКУПНО 322. пловидбе. У ОБЕЗБЕЂИВАЊУ ТРАНСПОРТНИХ КОНВОЈА, учествовало: 4. бојна брода, 183.крстсрице, 438.разарача, 63.торпиљррке и 471. подморница.
УКУПНО 1169. пловила од чега је 1/3 обезбедила Италијанска флота (што деценијама, па ни дан данас није познато већини нашег народа) учени смо да су то све обавили Француски бродови. Евакуисано 135.591.официра и војника и (око 2.000 рањеника на Козику у Француску).
ГУБИЦИ САВЕЗНИЧКЕ ФЛОТЕ ТОКОМ ОБЕЗБЕЂЕЊА ТРАНСПОРТА
1. крстарица, 2. разарача, 6. дифтера и 5. подморница. ЦЕНТРАЛНЕ СИЛЕ ИЗГУБИЛЕ СУ: 2. разарача и 5. подморница.
ПОСЕБНО ИСТИЧЕМ: НИЈЕДАН ТРАНСПОРТНИ БРОД СА НАШИМ ВОЈНИЦИМА И ЦИВИЛИМА НИЈЕ ПОГОЂЕН НИТИ ПОТОПЉЕН ТОКОМ УКРЦАВАЊА, ПЛОВИДБЕ И ИСКРЦАВАЊА НА КРФУ.
Наши губици по другим основима били су: 18. погинулих и 80.рањених СРПСКИХ ВОЈНИКА.
Р Е З И М Е
Тако је из Албаније на Крф превезено 147.591. особа и када се томе дода и број превезених у Тунис, Француску и на Корзику и око 5.600 војника и официра који су се заједно са Француским трупама повукли из Македоније у област Солуна током децембра 1915.године, то је: УКУПНО 164.691. војника и старешина СРПСКЕ ВОЈСКЕ. Током повлачења из Србије имали смо око 150.000 мртвих и 77.278 несталих војника и официра, као и 166.422 цивила. УКУПНИ ГУБИЦИ: Око 243.877.људи.
Ето честити потомци и поштовани пријатељи, колико је тешка, сурова и стравична судбина наших предака, а нама тешко ДА ИХ БАР ДОСТОЈАНСТВЕНО ПАМТИМО И НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИМО?
Куршумлија без цензуре