САМО СУ РАДИКАЛИ СРПСКИ!
На политичкој сцени Србије много је странака које у свом називу носе епитет српски(а), али само је једна коју народ препознаје и присваја као своју, нашу, као ону праву. Приметно је да у нашем друштву странке, покрети, сабори, блокови и коалиције, оних, по потреби раздељених, па из интереса поново уједињених, расту као печурке после кише.
Посебно се чини да оних са (ин)директним префиксом српски никада није било више, а да је, приликом оснивања ове врсте окупљања грађана у тренду бити „патриота“ и „народски човек“. Као да је љубав према земљи привлачан слоган, ствари политичких околности и тренутних интересних окршаја, а не једна од основних потреба човека. Као да је народ, на коме се увек кола ломе ту због властодржаца и њихових послушника, а не они због отаџбине и свих нас. Тај симптоматичан податак тера нас да се запитамо ко ту говори (не)истину и за чији грош.
Једно питање као путоказ поред пута намеће се спонтано. Да ли сте икада чули да је неко до сада ословио припаднике различитих странка у нашој земљи, па чак и они сами себе са, на пример, српски напредњаци, српске демократе, српски социјалисти, српски лигаши. Таква синтагма звучи некако рогобатно, немелодично, храпаво, неискрено. Тешко је те речи заједно изговорити. Парају уши, изазивају одмахивање главом. При тим покушајима грло се суши, гласа понестаје, а мук је једино што се „чује“. Напросто не иду једно уз друго. Они ће једноставно увек остати САМО напредњаци, демократе, социјалисти, лигаши,.. и ништа више. Јавности је познато и да су неки покрети ишли толико далеко да су и сами одлучили из свог имена избаце ту врсту одреднице.
Са друге стране, српски радикал звучи гордо, поносно, истинољубиво и слободарски. Иза српског радикала стоји историјско утемељење, вековно упориште, химна, традиција, и она звезда водиља, као суза чиста, наша највећа мотивациона снага- Идеологија српског национализма. Она се налази у сржи нашег националног бића, као Атлас међу дивовима, никада не нестаје него се као Феникс изнова рађа из највећег пепела и најтежих тренутака, који су у нашу историју утакани као нити у најлепши ћилим. Попут енергије претаче се, преноси са душе на душу. Са колена на колено. Она је мелем на рану који буди наду, веру, али и лепи српски инат и пркос.
Придев српски уз именицу радикал одавно се одомаћио у народу. Како би исти рекао, као нокат уз месо. Једно без другога не иде. Ни радикали без Србије, ни Србија без радикала. Браћо и сестре, снага српских радикала зависи од подршке нашег народа, јер никада не смемо заборавити да је Србија вечна само и једино док су јој деца верна!
Пише: мастер социолог Марина Недељковић
(текст је написан током изборне кампање 2016. године, а остаје подједнако актуелан и свеж и током 2020.)