Сећате ли се стиха из пера Милоја Павловића
“ Пуцајте, ја и сада држим час! “ ?!
Моја и старије генерације се итекако сећају.
Истинском борбом покушавамо да паметне , младе људе подстакнемо да се одупру систему.
Пусти, паметнији попушта…
Не, то није ,то никада не сме бити опција !
Попустили смо превише пута. И кад су нам отимали територију. И кад су нам делили и још увек деле државу. Попустили смо и кад су почели да нам деле народ на стоку ситног и крупног зуба. Допустили смо да пар гњида народ класира као стоку.
По Дарвину смо настали од мајмуна. По Цркви од земље, створио нас Бог. Међутим у оба случаја, имамо способност коју стока нема. Моћ говора. Да је ситуација другачија, стока би нас до сада постидела размишљањем, културом и осећајем за исправно јер верујем да је и овако немушта има више од нас артикулисаних!
Попуштајући јер смо „паметнији“ , мушкарци нам носе сукње! Попуштајући јер смо „паметнији“, нама владају најгори јер је све што је вредело, остало мртво и прегажено на фронту. Зашто?! Опет зато што попустило пред савешћу, пред чашћу, пред srcем!
Зато што смо „паметнији“, уцењују нас и условљавају најближи, они којима смо веровали и за које смо стављали „главу на пањ“ да никада неће бити тако.
А тако је… Зато што смо паметнији, па попуштамо. Цитираћу овом приликом колегу Ристића који је то објаснио овако :
“ ИМА ЈЕДАН НАРОД, ЖИВИ КАО ПАС. НЕ СМЕ НИ ДА ЛАЈЕ, ПРОДАО ЈЕ ГЛАС. “
До сада се показало као истина, а моја је лична тежња да овај опис престане да важи и изгуби сваки додир са реалношћу!
Можда је заиста дошло време да покажемо да паметнији НЕ ДОПУШТА!!!
Чиме год био условљен и колика год сила стајала насупрот њега.
Нина Михајловић,
Куршумлија без цензуре.