Због укупног стања у друштву и увођења онлине наставе многи родитељи ђака са слабијим социјалним статусом су у додатним проблемима. Наиме деци треба обезбедити интернет како би могли да прате наставу као и уређаје на којима то могу да раде. Некад је проблем само једно од ова два услова а некад оба.
Данас сам прочитао један пост на фејсбуку наше суграђанке која је видела о каквом се проблему ради и покушала да апелује да се тим родитељима помогне.
,,Размисљам,засто влада не помогне породице, које нису у могуцности да имају интернет. Да деца прате наставу онлине. Јутрос из околног села се зена зали да нема од цега да плаца. Срамота,ста је то за њих“.
Поред државе која је морала да се овим позабави а није, остаје и локалној самоуправи да помогне. Може она то и сама. Ја као одборник апелујем на општинско руководство посебно на председника скупштине Дејана Ловића који је при том и просветни радник да се потруде и нађу начина да се помогне тим људима а пре свега деци.
На много других непотребнијих ствари иде новац из буѕета па би се нашло и за ово ако има мало разумевања. Ако нема за децу за кога има?
Може се одложити асфалтирање једне улице или да једне године комунално не добије нови камион. Шта је паметније него помоћи деци и болеснима. Оставимо политиканство сада, прави се управо буѕет мада може се наћи да се то реши и из овог.
Замолио бих суграђане али и све друге јер ово није проблем само код нас да учине бар толико да апелују преко друштвених мрежа, личним контактима, мејлом и на друге начине да се помогне деци.
Звездан Ристић
1 коментар
Образовање је несто сто је неопходно. Зато сматрамо да сва деца морају да имају прузену сансу да се образују. Ово није политика ! Зато треба помоци свима онима који зеле да се образују.