ИЗ ЛИЧНОГ УГЛА:
Трагедија у Рибникару, све нас је натерала да се запитамо колико су наша деца безбедна у својој држави и колико смо ми у ствари способни да их заштитимо од оних који би требало да их штите. У овом случају од председника Србије и од министра за бригу о породици.
Скорашња изјава Александра Вучића да ће се и гробови његово троје деце борити против усташа, мислећи при томе на политичке противнике и нас неистомишљенике и народ који је решио да више не ћути на терор, уверила нас је да дотични не хаје ни за своју , а камоли за осталу децу.
Да ни министарка за бригу о породици није бољег менталног здравља, поред бројних пропуста и прекршаја, говори и чињеница да је извесног Миодрага Станковића,некадашњег председника удружења самохраних родитеља Тате и маме У-Тим, које је за оснивање SOS offis канцеларије за помоћ жртвама насиља од града Лесковца добио 250 000 динара, а који је потом ЧЕТИРИ пута правоснажно осуђен за породично насиље, именовала за члана комисије која спрема националну стратегију за борбу против насиља над женама и децом.
*Небојша Цакић, Заједно
У сарадњи са правосуђем две казне биле су условне. Остале су преиначене у затворске.
Питала бих госпођу Кисић Тепавчевић да ли је при здравој памети, али је то питање овде апсурдно.
Како је уопште могуће да човек који је способан за било који облик насиља, а камоли починио насиље у породици буде постављен на функцију која постоји да насиље сузбије и заштити жртве од истог?
Даје ли се јагњад вуковима на чување?
Како је могуће да једна жена, која у сваком тренутку може постати жртва насиља даје одрешене руке човеку који је малтретирао друге жене? Који је малтретирао децу?!
Оваквим темпом и оваквим одлукама, бојим се да је трагедија у Рибникару тек прва у низу катастрофа које ће нас задесити ако се не пробудимо !
Ћутали сте на продају деце. Ћутали сте на њихово отимање. Препродавали сте их у иностранство, имућним паровима. Нема шта нисте. Вама није место у министарству. Вама је место у затвору. Ово сте ви , срамота. Етичка и морална срамота. Срамота за све нас жене, срамота за све мајке.
Није вас било ни од корова када су нам побијена деца. Нисте се ни словом огласили.
Нека тако буде и убудуће. Не чините ништа за нас. И до сада урађено је превише.
А теби је Српкињо, и теби Србине време да се пробудиш. Јер ако ти ово деци кроји судбину, онда стварно и заслужујеш све што те је снашло
Узмимо се у памет јер деци дугујемо много.
Ми можда нисмо, али они су свакако заслужили боље.
Нина Михајловић, Куршумлија без цензуре