Пише: Нина Михајловић, ваш саборац, пријатељ и колега.
Да ли би људи могли бити бољи?
Могли би , али нико неће да буде први.
У последњих десет година, стално нам предвиђају смак света. Као да нам смак света није сваког дана. На послу, код куће, у парку, школском дворишту…
Прећутно смо прешли преко тога да постанемо робови система. Прећутно смо и децу повукли у то блато.
Живимо у какистократији, систему у којем владају најгори и најнеобразованији .
Живимо у држави у којој су људи подељени на касте : СНС касту којој је све дозвољено и нас остале који морамо животом да бранимо оно што нам припада и који моткама морамо да одвајамо слободу.
Живимо зато што се делимо. На жуте и црвене. На леве и десне. Истина је само једна. Човек је добар или лош. Нема ту велике математике.
Живимо као слуге и кметови.
Живимо , а не морамо.
Ово зло имена СНС , неће се само од себе отерати из наше куће. То морамо ми.
И то морамо међусобним уважавањем, сарадњом и подржавањем. Није важно које нам је боје дрес ако нам је циљ здрава, нормална и слободна земља коју ћемо да оставимо својој деци.
Солидарност и хуманост међу нама морају бити кључне речи.
Никада више но сад није било време да станемо на исту страну , испод исте заставе и да иза себе оставимо све међусобне разлике.
Барем док не дођемо до тако дуго сањане слободе.
Није у природи Србина да буде у оковима. Није у природи Србина да прихвати понижење и погне главу.
Кроз векове пркосан, поштен и добродушан ни сад не би смео другачији.
Имамо завет прецима да будемо непоколебљиви. Имамо обавезу према деци да будемо слободни!
Обавезу према деци која расту у далеко боље људе но што ћемо ми икада бити!
Зато, ви лево – хајдете мало десно. Ви десно, хајдете мало лево. Е тако.
На центар, под исту заставу, раме уз раме до потпуне слободе!
Нина Михајловић,
Куршумлија без цензуре