Акумулациона језера или национални стадиони?

Опет нам се историја понавља. Никако да научимо, бар из својих грешака. Поплаве по целој Србији. Спашава се шта се може и руку на срце надлежне службе покушавају да санирају и спасу шта се спасти може. Да није тако ситуација би била већ гора. Међутим концепт нам је погрешан. Након овог тренутног стања следи хитна поправка путева, надокнада само дела штете и тако поново, поново и поново.

Можемо ли схватити да је потребно радити на отклањању узрока а не бавити се последицама. При том се не ради се о појединачним питањима појединих градова, стање је исто на великој територији. У Војводини запуштени канали за одводњавање и наводњавање. У осталим деловима Србије даје се новац за регулацију токова река и то огроман. У мојој Куршумлији је то рађено само пре годину, две. Какав је ефекат тих радова управо гледамо. Реално је очекивати у будућности временске прилике на које нисмо навикли и на које нисмо припремљени, било да су поплаве или суше.

Шта урадити? Можемо ли се изградњом акумулационих језера решити и поплава и суша. Можемо ли решити проблем пијаће воде. Можемо ли избећи огромне трошкове које поплаве и суше доносе. Можемо ли уместо стављања река у цеви производити елекрични енергију а да не изазовемо еколошке катастрофе. Туризам, рибарство су само пратећи елементи. Можемо ли се сложити да то треба почети што пре и да је то национални интерес. Оставимо стадионе и друге непотребне мегаломанске инфраструктурне пројекте који се изводе због корупције. Можемо ли?

Уколико се без обзира на разна политичка схватања не одредимо шта је основни национални интерес ове земље. Сачувати народ, државу и природне, економске, војне, интелектуалне ресурсе који омогућавају народу да живе животом достојним човека. Не направимо ли ресет система у овом правцу тек ћемо осећети последице своје непромишљености.

Звездан Ристић
Покрет Љубав Вера Нада