Два хрватска лопова Мимара и Тито опљачкали су 1927. године загребачку катедралу, да би после рата кренули у много веће подухвате…
Многи не знају да је генерал Дража Михаиловић, један од најбољих обавештајаца свог доба. Од краја лета 1941. Дражина обавештајна служба почиње да сакупља податке и о вођи комуниста. На првом састанку са Дражом, 19. септембра 1941. у Струганику, Тито се представио као Валтер, али академик Драгиша Васић му је одмах рекао да четници знају ко је и шта је он. Почетком 1943. године четнички обавештајци су дошли и до Титовог досијеа из загребачке полиције. Тим поводом, Дража преко радио станица шаље следећи распис својим командантима:
“Издајте најхитније штампани летак о Титу. Понављам Титу. Име му је Јосип Броз, Хрват родом, отац Фрањо, рођен у селу Kумановцу (Kумровцу – грешка у транскрипцији приликом шифровања – прим, аут), општина Загорска села, Срез Kлањец, браварски помоћник, обијачки крадљивац, године 1928. заведен у картотеку Загребачке полиције под бр. 10434. Вршио обијање и једне цркве.“
Kада је министар у Југословенској влади у Лондону, др Милан Грол, у говору од 26. марта 1943. повукао паралелу између четника и партизана, Дража је председнику владе, академику Слободану Јовановићу, наредног дана поред осталог писао и ово:
“Зар обијач који се води у картотеци загребачке полиције, под бр. 10434 и именом Јосип Броз, иначе вођа комуниста, под лажним именом Тито, може да се пореди са нама као народни борац? Убудуће кад хоћете Јосипа Броза истицати као народног борца, одвојте га од нас, јер са бандом робијаша и народних злотвора немамо никакве везе.“ (Војни архив у Београду, Фонд Четничка архива, Kутија број 293, регистарски број документа 4/1.)
У распису свим командантима, од 7. новембра 1943, Дража понавља да је вођа комуниста “обијач Јосип Броз Тито“. Kада је, нешто касније, до Врховне команде стигла вест како Енглези покушавају да употребе дипломату Божина Симића, Дража је 25. новембра писао мајору Војиславу Лукачевићу:
“Може бити истина, а може да буде и превара. Ни у ком случају није представник наше владе, а можда и комуниста. Са њиме мисле Енглези да даду (у)место Тита обијача личност чистије прошлости…“ (Распис од 7. новембра: Војни архив у Београду, Фонд Четничка архива, Kутија број 278, регистарски број документа 18/1; Депеша од 25. новембра, исти архив и фонд, Kутија број 275, регистарски број документа 21/1.)
Према томе, Титово обијање цркве било је заведено у његов полицијски досије. То су сазнали четници и преко њих велики део грађана на слободним територијама. За будуће истраживаче остаје да провере да ли је досије под наведеним бројем био једини Титов полицијски досије, да ли и данас постоји, да ли су све странице на месту, и сл.
Куршумлија без цензуре