Pismo jednog mladog sugradjanina
Пре неки дан су радници у израелској фирми „Wood Feel“ отпочели штрајк због неизмирених плата у протеклих неколико месеци. Тамо их има једва десетак, а најављивано је да ће та фирма запослити око стотину и педесет људи. Ко је човеку који није у стању да исплати ни десет људи дозволио да отвори фабрику и то баш поред вртића „Сунце“?
Радници „Шик Копаоник“ су такође штрајковали јер годинама нису пријављени на бироу. У наменској индустрији у Пљакову, не постоји никакав конкурс за запошљавање, можете мислити какви су тамо критеријуми да се дође до посла. Наравно, код локалног хазјајина се то не доводи у питање. Пошто је покуповао све што се покуповати може, он и његови пулени се неће смирити док не обезбеде и своје десето колено.
Све ово пишем јер сам релативно млад човек, овде живим откад сам рођен. Већина мојих другова више није овде. То су млади људи, доста њих је завршило факултете. За њих овде једноставно није било места. Јер овде ако ниси нечији, ако мислиш својом главом, ниси пожељан. Заобилазе те јер си претња, мада то није случај само у нашем граду већ и у целој земљи.
Ово пишем јер и даље верујем да у овом граду има вредних, пиоштених, радних и учених људи. Знам да све делује сиво, али Вас молим, ако ипак наиђе трачак светла, немојте намицати ролетне на прозоре. И немојте затварати очи пред злом, можда баш сутра закуца на ваша врата!
И запамтите , ово је и наш град!