Др. Мома отишао тихо као што је и живео

Јуче смо на пут у вечну кућу испратили једног знаменитог суграђанина др. Момира Милисављевића – Мому или како су га сви знали по засеоку у селу Вршевцу, др Ђурића.

Др Мома, један од најпознатиjих и сигурно најомиљенијих доктора у граду. Доктор за којег нико, никада није имао лошу реч. Доктор педијатар кроз чију ординацију су прошле генерације куршумличана. Нема тога коме није написао оправдање. Мома је био народни лекар у правом смислу те речи. Небројено пута је у пола ноћи на молбу обичног народа, њему непознатих људи, кретао да укаже помоћ, не тражећи никада и ништа за узврат. Често је ишао и по киши и снегу, а неретко и пешачењем. Тога данас нема.

Мома је у једном периоду био и председник општине. И то председник који није у општини запослио сина или ћерку. Неки би рекли будала, али увек је у народу било оваквих и онаквих. Да нам је оваквих људи било више који су овако схватали свој посао и друштво уопште, далеко би нам боље било. Ко не види ту црту не може му се описати.

Куршумлија се јуче обрукала. Једна ствар која је бацила сенку на овај догађај, изгледа да се доброта без уцене не памти. Није било ни приближно људи колико је Мома заслужио. Поред тога они који су имали обавезу, моралну, нису дошли ни да изјаве саучешће. Наиме представници општине чији је био председник нису се удостојили да одају пошту овом човеку и не само то, да су људи требали су и да помогну. Руководиоци ДЗ Куршумлија такође су се обрукали. Било је појединаца из ДЗ који су изузеци.

Увек у оваквим ситуацијама и реакцијама на такве поступке дође човеку да се разочара у људе. А шта очекују сутра такви?
Од свих људи кажу најтеже је бити човек, мало је таквих, правих. Ретки су али само нешто што је ретко вреди. У којој сте групи Ви?

Звездан Ристић