Вулин куршумличанима ,, Ни хлеба ни правде нам не дају па је сами узети морамо“

Различити људи у разна времена држали су овде говоре. Изрекле су се многе лажи али и пуне истине. Да ли су говорници искрено мислили то, или је била представа за народ, дискутабилно је. Али реч оде. Сам наслов текста је крајње специфичан, јак и историски аргументован. Када год се народ сложио и устао против неправде увек је био ометан али ако није одустао увек је победио. Зато не одустајмо од права да живимо у слободној Куршумлији а не у логору Радована Раичевића. До нас је.

Добро је док се та незадовољства решају без физичких сукоба, насиља и проливене крви. Доста се српске крви пролило. Треба користити друге методе. Међутим када затаји правда, још горе када је селективна, када народ не види излаз да кроз институције реши свој проблем а тек нанету неправду, онда се догоди народ.

Где је та граница када народ каже доста. Изгледа у различита времена различита је и висина те границе. Они на власти мисле да су увек далеко испод ње а опозиција да је ту границу власт давно прешла. Материјални статус није изгледа битан колико је битан осећај да не постоји закона и правда за обичан народ. Када лопови бивају награђивани, када аванзују статусно и материјално, када за њих нема закона а постоји само за оне друге, близу је време када народ узме закон у своје руке. Било да је то појединачно или колективно. Није добро ни једно ни друго.

Колико предмета криминала. превара, пљачки, фалсификата лежи по фиокама полиције и тужилаштава. Чија су имена у њима? Не процесуирају се јер дају подршку власти, а због таквих ће бити срушени. Да не говоримо о покретању тих предмета. Ко их покреће? Тужилаштво или сами грађани? Ја вас питам господо шта мислите каква је следећа реакција народа. Требају ли им такви тужиоци, инспектори, судије? Много часних људи ради тамо али руке су им везане. Када се нешто и покрене често застари, казне испод законког и моралног минимума. Народ само тражи да радите свој посао, са истим аршинима. Ако не знате или не смете, мењајте посао. Такви нам не требате. Друштвена одговорнст за све догађаје у друштву, па и оне немиле је у великој мери и ваша. Размислите.

Пре десетак година у Куршумлији блокиран је пут Ниш -Приштина у Кастрату. Куршумлија се побунила зато што се највеће предузеће ШИК Копаоник, које је запошљавало око 3000 радника угасило. Тражили су радници, ђаци, наставници, сељаци да се то заустави и покрене проузводња. Штрајковало се данима, по снегу, под шаторима. Долазили су многи да подрже тај протест. Међу њима и Александар Вулин, актуелни министар војни. Морам признати да је оно што је тада причао пуна истина.

У говору се осврнуо и на приватизационе пљачкаше. Да ли је мислио на ,,власника“ Куршумлије Радована Раичевића који је био хапшен па пуштен, народу је рекао следеће: ,,Већи од вас храбрости немају да кажу то што ви говорите. Да пљачкашима и разбојницима, да зликовцима и крвопијама кажете где им је место, па иако их држава пушта да се бране са слободе“. Министар зна преко своје службе ко је ко овде. Разумљиво је онда зашто није хтео са њим на бину приликом недавне посете Куршумлији.

Рекао је још: ,,Од вас, од ваше крви су се угојили и бране се са слободе“. Међутим више се ни не бране. Њима је дозвољено да пљачкају, уништавају и расељавају Куршумлију и многе друге градове. Само како немају границе и никад им није доста камиона, авиона, милиона, та похлепа ће им доћи главе. Кажу да је тадашња посета имала утицаја и дала ветар у леђа одлуци да се куршумлиски гарнизон појача са још једним пешадиским батаљоном али и да се почне са изградњом фабрике наменске индустрије.

,,Ни хлеба ни правде нам не дају па је сами узети морамо“ рече Вулин. Има ли сад више хлеба и правде у Куршумлији? За кога? И са овом изјавом се апсолутно слажем. Хлеба можда и буде али за правду нико не верује. Уместо да похапсе своје са више него документованим чињеницама о пљачци народа власт тактизира. Недавно је вође организоване групе за уништавање Куршумлије добио батине. Посланица изјави у скупштини да га је била опозиција. Није. Није то решење али кад се не види друго, шта онда? Штра је следеће? Надам се да неће доћи ситуација да ,,опозиција“ тј. они који који неће да буду робови искомплексираних људи којима никад ничега није доста на овакав начин траже и доносе правду. Није то опозиција у политичком смислу те речи, много је ту оних и из владајуће партије који мисле исто. Више је то део народа који зулум трпети неће и не може.

Како ће се ово завршити није до нас, до вас је.

Звездан Ристић