Интересантна размишљања покрепљена подацима. Успех у пољопривреди зависи од субвенција, а субвенције од ………………………
Прва или друга Србија, власт или вајна опозиција? За пољопривреду се не зна ко је гори.
Како напредњаци воде српску пољопривреду и куда је воде бог свети зана, а да видимо какав план су за развој пољопривреде имали они пре њих и они који намеравају да дођу после напредних генијалаца.
Тачније, како постати успешан пољопривредник на основу примера бивших и садашњих опозиционих политичких и државних функционера, оних којима су омогућили енеормно богаћење.
Можда се ту и крије одговор зашто по војвођанским селима 80 одсто сељака гласа за онакве какав је Вучић и зашто је Демократска странка скоро па уништена.
Е да видимо сад, шта би после ратова и Слобе и шта је требало да радите да бисте били успешан домаћин и развили своје породично газдинство.
Да би сте послали најуспешнији пољопривредник у Србији морате бити љути противник Слободана Милошевића за време чије страховалде сте почели да се богатите. Па онда тај Злоба мора да вас прогони, па да ви постанете директор Демократске странке, а и кум председника Скупштине Војводине Ненада Чанка, па да се посвађате с деомократама јер нису хтели да вам наводно дају да будете председник Владе Војводине, па да потом као сваки поштен земљорадник и посвађан с демократама купите фабрике шећера за три евра или нешто друго за исте паре…
И мени је некад мука што се јадном Колету с демагошких позиција стално спочитавају ова три евра јер је човек преузео обавезу да врати дугове и да инвестира у развој фабрика. Шерћеране је купио по тржишној цени, а не књиговодственој и процењеној па су три евра у реду. Дугове је вратио тако што се основано сумњало да је део према јавним предузећима отписао, то јест није вратио све за шта се обавезао купопродајним уговором. Да појаснимо. Држави се обавезао да ће уз три евра отплатити дугове, а онда му је та држава као власник јавних предузећа отписала део. У развој фабрика је инвестирао тако што је за једну фабрику купио половну опрему, а на царини пријављивао делеко већу вредност него што је половна опрема плаћена у Хрватској. Платио 480.000 евра и уз све зависне трошкове није га коштала више од 965.000 евра, а пријавио на царини 4,46 милиона евра.
Вредност је надувана да би се оправдао услов о инвестицијама. Кад Коле купује шећеране онда није важна процењена вредност већ тржишна, а кад инвестира онда није важна тржишна вредност већ процењена.
Да сте и ви знали да може тако, сваки сељак би био власник три шећеране за девет евра. Преуземете обавезе, а онда их изврдате и све по закону. Кад вас држава то јест неки наивни полицијски инспектор приупита како сте спровели репрограм дугова и по ком закону и шта то би на царини, онда вас као жртву режима Војислава Коштунице у заштиту узме Ненад Чанак и постави за саветника председника Склупштине Војводине. Онда вас, наравно у судском поступку, наши вајни судови ослободе јер наши вајни судови ни једног бизнисмена од части и угледа осудили нису. Ваљда због поштења, части и угледа. Или из страха.
Да се вратимо шерћеранама. Све је по закону и Коле је апсолутно недужан као што су по нашем правосуђу недужни и Карић, Станко Суботић, Беко, Мишковић, Богићевић из Минакве, Богићевић из Шапца… сви су гоњени па ослобођени.
Ненад Чанак је сам изјављивао да живи од недостатка доказа, али нико то од надлежних органа није проверио. Зато ваљда што је Чанак много духовит, па се доскочицама додворава Вучићу и свима којима треба.
После шећеране Коле је куповао по Србији и то све с Кипра, а пара је било да се инвестира у Украјину, а није било довољно да се спасу неке фабрике у Србији које је након куповине затворио. Све у свему, то је један од предлога нашим младим пољопривредницима како да постану успешни.
Данас само у Србији Коле обрађује 30.000 хектара и има грдних проблема да нађе сезонце да му беру јабуке. Жали се на раднике јер мало раде, а само мисле о платама. Проклиње наш образовни систем јер није у стању да створи 10 врхунских пољопривредних инжењера … Човек 15 година обрађује десетине хиљада хектара, а нема 10 инжењера или не може да их створи. Већ тражи да чим дипломирају одмах буду способни да раде беспрекорно. Пракса, обука, Коле никад за то чуо није. Он је кренуо с оџачарима па догурао до банкара. Дакле, када с се обогатите на поштен начин у пољопривреди имаћете и силних проблема и главобоља. Пазите се…
Ово је био Колетов начин како сваки сељак у Србији да постане успешан. Да не буде забуне, Коле је давно наводно напустио демократе и политику. А и шта ће му.
Ево вам и пример Мирослава Мишковића у народу познатијег као Делта у чијим је одајама представљана и једна од чувених стратегија развоја српске пољопривреде. Замислите какав је тек он успешан сељак. На поштен начин се обогатио. Поштено створио банку коју је продао, па поштено направио трговачки ланац па и њега продао, а пре и после тога силне новце уложио и улаже у пољопривреду.
Ово и није најбоља стратегија за развој пољопривредних газдинства, али је најбоља за развој економије једне државе. Замислите када би најбогатији људи у Америци Кинезима продавали банке и трговинске ланце, а они куповали пољопривредно земљиште. Замислите када би богати Немци продали акције Мерцедеса Арапима, а они од тих пара куповали њиве по Немачкој. Да ли је то успех националне еконономије или пут у пропаст државе. Сели паре које је награбио из бизниса са великим обртом капитала у пољопривреду где је обрт најмањи. Давите економију и покопавате развој блокирајући и оно мало капитала што је у Србији било.
Како је направио банку није познато, али је све сигурно било по српским законима. Међутим, знамо да је трговински ланац развијао тако што добављачима није плаћао по годину дана. И то је било по закону, само је притање колико је успут пропало малих предузећа из прерађивачке индустрије јер су морали да кредитирају Мишковића и његову фирму. Замислите како је пословање његовог ланца утицало на развој предузетништва у Србији и како је помогао запошљавање у малим компанијама којима робу није плаћао по више од годину дана.
Међутим, није овде важна држава, развој малих фирми прерађивачке индустрије и прехрамбене, већ је питање како да наш сељак има велико и успешно имање, а ту је Мишковић слика и прилика. Формирајте банку и трговински ланац па развијајте онда ваше породично газдинство.
Постоји и мустра за успешан развој пољопривредних газдинства, а зове се Зоран Живковић. Да не спомињемо опет Слобу па борбу, али важно је да морате постати председник владе па када вас отерају и одатле и уместо вас за председника странке изаберу Бориса Тадића. Ви онда да се баците у пољопривреду, тачније у виноградарство. Узмете субвенције од државе и бог да вас види.
Министарство пољопривреде је 2007. године године бившем премијеру Србије Зорану Живковићу дало бесповратну субвенцију од 41 милион динара, што је тада било чак 525.000 евра. Државне паре Живковићу су бесповратна средства исплаћаена за подизање 47 хектара винограда у Крчедину.
Свако пољопривредно газдинство би процветало када би сељаци били способни као Зоран Живковић да набаве субвенције. Међутим, као виноградар се није прославио па је крчедински засад продао горе наведеном Миодрагу Костићу. Гле чуда. Кажу да је процењена вредност винограда била 1,5 милион евра, а да га је Коле платио … Више од три евра….
Има један новопечени сељак и то врло успешан. Зове се Драган Ђилас, али да би сте стигли до циља опет морате да идете наоколо. Морате кренути од маркетинга и маркетиншких агенција. Морате се намлатити пара продајући рекламе по свим медијима у Србији а кад зарадите милионе онда се баците у пољопривреду. Па да видите шта је право богато пољопривредно газдинство и то регистровано које неће кукати због субвенција од 4.000 динара по хектару. Купио је 20 хектара земљишта код Неготина за око 50.000 евра, а планира да у тај посао уложи још око пола милиона евра. Каже Ђилас да је пољопривреда наша велика шанса.
Има оквих примера за равој пољопривреде колико год хоћете. Да не набрајамо од оног што је после петооктобарских промена био директор једног новосадског комуналног предузећа па после купио пољопривредно предузеће па до министра пољопривреде савезне владе који сада чува краве сименталке и то успешно… Па Викторија група..
Све у свему, поука је следећа. Наши драги сељаци да би сте били успешни пољопривредници прво морате да напустите пољопривреду и да се баците на нешто друго. Тек кад намлатите паре треба да се вратите у аграр јер је пољопривреде развојна шанса. Морате пожурити, јер ови квазипољопривредници ће све покупити а ви ћете остати сеоска сиротиња и гласачка машинерија за све и свашта, а највише за фарме, парове…
извор текста Агросмарт Милован Лукић
извор фотографије србијаданас.цом