Заклео се један Судија из једног малог места у Србији да це да брани отаѕбину и да слузи Србији, па кад бесе невоља по отаѕбину исти носисе униформу у татину и мамину куцу сво време, док су други крварили по Србији. Бесе то најлепса војницка униформа Српске Војске цувена „М-93“, победницка униформа, са најлепсим грбом белим двоглавим српским орлом са мацевима на црвеној позадини.Медјутим ратна дејства се оконцасе, Србија непоразена, трн у оку америцком глобализму и империјализму, продје висе годиба, униформа и даље цувена, носи је поносито сваки други Српски сељак, онај прави цисти горстак, мудар, зива интелегенција, коме не треба вестацка купљена приватна диплома каква је данас мода.
Али после толико времена исти Судија се сети да тузи своју Србију за уцесце у рату из татине и мамине куце и то да му Суди његов Суд где ради, јер вероватно из разлога досла америцка мода новац је мерило, а заклетва „Слузимо Србији“, не вази или тумаци да се заклео „Да Слузи Народу“ земљи које висе нема, а била једном једна земља на брдовитом Балкану. Суд као Суд добру апаназу са каматом досуди Судији за уцесце у рату из татине куце уз помоц Војног заступника. Бесе ту Судија први када треба новац да се узме, одлицан борац, бољег Србија у тој борби није имала, по хитном поступку тузи и наплацује од своје дрзаве.
Обицан војник који је крварио не бесе дорастао Судији у борби за новац, ресио Судија, мозда по нецијем налогу да се Српска цувена војницка униформа „93“ избрука по улицама сиром Србије, јер треба да буде непопуларна у народу. Запад то воли.И опет Србија плати на велико, али плати и Суд, би да се варос угаси.
Но даље бесе да Срби рекосе да Судија није за Суд и он оде код новог послодавца, свезе досавсег из пензије у цвету старости Адвокатуре и ту он крену од сегрта прво на црно занат, затим када треба опет неки новац од Србије да се узме ваљало би реси Адвокат да сегрту да да буде калфа и да мало радног стаза и опет Србија плати.
Радисе Мајстор и прво сегрт, па после калфа неко време и би то лепо, ко је од кога уцио и цему и којој мајсторији, ко ста ког науцио, али бесе лепо, веза нераскидива, воле све сто воле млади.Него народ као народ Српски сазаљиве природе, брзо заборавља и праста, рекосе дај да дамо Судији да буде опет Судија, али да полози заклетву опет, сматрајаци да је пре „Слузио Народу“ земљи које висе нема, па да це сада постовати Српску дрзаву, а и нову заклетву „Слузимо Србији.Медјутим Вук длаку мења, али цуд никада по оној народној. Једва доцекао власт и онај атрибут Судија, јер без тога га народ Српски не препознаје и одмах поце да спроводи исту Судијску власт, али не да дели правду, вец крену са песмом у стилу турбо фолка „Не мозе нам нико ниста јаци смо од судбине“ на велика врата удје у Суд, недостајасе трубаци да га уведу. Одјекнуло на велико, варос нека зна, бесе као онај леп јесењи богат васар, када је син тразио оцу „Купи ми, купи бабо пецења јарецег“ и би пецења јарецег.
Судија сада под новом заклетвом „Слузи Србији“, па реце неце на одмор, јер га нико не уписује, па му лепсе од одмора опет да тузи своју дрзаву Србију, сада свој Суд где ради и опет исти Суд да му Суди, али да му заступник буде његов ментор и тако би, ментор једва доцека свог уценика да заступа и да наплати стету, сада у помоц долази Цивилни заступник дрзаве и исту помоц цини као Војни. Велика стета бесе и опет Србија плати, плати и Суд, углед Суда изванредан, народ препознаје, казу боље стање никад видјеније у Суду.Али Судија као прави, само једну заклетву верно цува и дрзи, заклетву свом бивсем послодавцу ментору Господину Адвокату, не зна се да ли је заклетва била на Курану, али оцигледно на нецему јесте, да це верно да слузи свом ментору и да це у рад да узима и трази сваки предмет где буде био његов ментор, јер једноставно то је оно право договор куцу гради, тако да Судија менторство постује и то је за похвалу.
Тумаце Судија и Адвокат закон према правилима како бесе у инквизицији, народ едукују, усмеравају јер народ је слеп, а они родјени као „Водје“ код Радоја Домановица и гле цуда низу се предмети један по један.
Народ не зна како да додје до Судије и Адвоката па се најављују код конобара једног кафица да им у току паузе док доруцкују обезбеде термин да их узму Судија и Адвокат, јер је та заклетва много јаца од „Слузимо Србији“.
Гледа народ Српски и гледа, од дивоте не могасе да се нагледа каква Заклетва која се не гази и стоји постојано.
Заклетва као са Запада, одакле дувају цесто разни ветрови, иако се мртваку глава окреце на западу код Срба Православне вероисповести.
Но народ је свестан Сунце излази са Истока и тамо сија.
Засијаце сигурно једног дана Сунце са Истока.
Писмо читалаца
5 коментара
О коме се овде ради?
О судији
Чаршија је увек све знала па је јавна тајна и који је судија!
Да није неки судија са Косова, не би то наше судије никад радиле. А адвокат можда је и наш а можда је и он са неке границе , ко би га знао
Сасвим је јасно о коме се овде ради😁