Ово је 21. век, ми смо економски тигар. Правимо развоју у Европи.
Шта се дешава у Земљи Србији, нарочито у здравству преносим из прве руке од колеге и саборца , Жељка Димитријевића.
„Дана 2.августа текуће године од стране Хитне Службе Дома Здравља у Обреновцу упућен сам у Дермато-венеролошку клинику у Београду због проблема са венама на ногама, тачније закрчењем вене услед чега се отворила рана на скочном зглобу леве ноге. Тамо сам добио информацију да они после 20 часова не примају пацијенте са мојим проблемом и да се, с обзиром да је већ било 21,40 јавим у Ургентни Центар. Тамо сам, веома љубазно, добио исти одговор и упућен сам на ВМА. Како сам био једини пацијент кога је требао да прегледа кардиоваскуларни хирург, љубазно сам примљен од стране дежурног официра и добио информацију да ћу врло брзо бити прегледан. Дежурни официр је мобилним телефоном позвао кардиоваскуларног-хирурга и на запрепашћење и мене и њега добио одговор да хирург не жели да ме прегледа, с обзиром да од тога болујем десетак година, да до ујутру нећу умрети и да се сутра јавим кардио-васкуларном хирургу. Сматрајући да се ради о несавесном лечењу пацијента и да сам оштећен затражио сам од дежурног официра податке о хирургу. Ради се о кардио-васкуларном хирургу Златановић Радивоју. Трпећи страшне болове вратио сам се кући. Заиста сматрам да у земљи Србији ово не би смело да се дешава. Данас се догодило мени, сутра ће неком другом а јуче можда неко није преживео то „сигурно ће преживети до ујутру“.
Нина Михајловић, Куршумлија без цензуре