Да ли бисте поверовали у сазнање да у једном делу Србије дан може да траје 24 сата, а у другом, на пример, више од две године? Можда вас у тако нешто може уверити прича о једној заборављеној прузи, за коју нико не зна ради ли званично или не, а коју годинама више нико ни не спомиње, чак ни надлежно железничко предузеће када смо их прошле недеље питали.
Снимак погледати на следећем линку:
ЗАБОРАВЉЕНА ПРУГА КОЈА „ДАНАС“ НЕ РАДИ – ВЕЋ ГОДИНАМА
На крајњем југу Србије – другачије одреднице за време. Када кажете „данас“, може бити да сте мислили и на и 2,7 година, јер толико дуго на шалтеру закатанчене железничке станице у Куршумлији стоји обавештење да „данас“ возови не саобраћају због оштећења пруге услед поплава.
Н1
– Адвертисемент –
„Једино где сам воз видео задњи пут је на телевизији, овако никако“, каже Славко Илић, бивши одборник и друштвено-политички активиста.
Овде је, дакле, 2020, 24. јун и снега нема. Као што га није било ни у децембру давне 1925, када је од Дољевца у близини Ниша – до Прокупља, пруга свечано пуштена у саобраћај. Четири и по године касније, изграђен је и остатак до Куршумлије, а 6.7.1930, на великој свечаности, први воз је стигао и у то место.
Деведесет и три године касније, на једној од станица испред Куршумлије, код села Плочник је 1947. година.
Н1: Колико дуго овде нисте видели воз?
„Па задњих… Не знам, пет година можда… Три сигурно“, каже Радиша Ристић, бивши радник на одржавању пруге из села Баце између Прокупља и Куршумлије
Каже, тада је поплава оштетила пругу мало испред, код села Конџељ. Нашли смо податак да се то десило 2020. године.
Међутим:
„Ја сам био чуо да је пруга у селу Конџељу завршена“, каже Ристић.
Да се уверимо, пошли смо пут тог места. Кроз опустела насеља, поља, према реци – наилазимо на бедем баш као за пругу. Необично, аутом можемо на насип. И таман када смо помислили да смо на кривом месту, долазимо до нечег – рекло би се немогућег.
Више није никаква „ексклузива“ на југоистоку Србије да наиђете на пругу на којој нема прагова или су поломљени, где без проблема можете да извучете шрафове или одређене делове. Много је веће чудо када наиђете на пругу која у једном тренутку – нестаје.
То нас је повукло да се вратимо „у рикверц“, да видимо чега све то нема што нам се свима прећуткује. Јер, званично, ова пруга није у реконструкцији. Нисмо то чули ни из Владе, ни од председника, који највише о томе прича.
Сазнајемо незванично да километар и 600 метара колосека – фали. Око насипа разбацани прагови. Иста ситуација и иза Куршумлије пред улазак на Косово. Кажу – скоро четири километра пруге склоњено. Склања се одатле и становништво.
„Карта је била неких 70 до 100 динара, а такси данас кошта две до три хиљаде. То је био тај однос. Нарочито је угрожен овај део од Куршумлије према административној линији са Косовом, према Мердару. Они да дођу до лекара, да се прегледају или заврше неке ситне послове по Куршумлији, њима треба пет хиљада динара – одакле они то да плате?! Јер пруга је ишла из Куршумлије до Приштине. Немар државе је до те мере да се ми данас боримо за Косово, ‘бусамо у груди’ са Косовом, а Косово је одавде 25 километара. А, овде се све распада, уништено и народ одлази одавде. Шта је следећи корак“, пита Илић.
Тако заборављена некада ударна железница Ниш-Куршумлија-Мердаре, да годинама заборављамо и да питамо.
„Мислим да је задњи возни ред који је постојао, био 2021. године. За 2022. годину тај железнички правац је скроз избачен, а колико видим, нема га ни за 2023. годину“, каже Љубиша Митић, новинар из Прокупља.
До њега смо стигли мраком, требало је времена за обићи шездесетак километара нечега од чега су, очигледно, сви дигли руке.
„Тај железнички правац је затворен 2020. године после поплава. После је неколико месеци воз саобраћао од Ниша до Прокупља. Међутим, касније је и то укинуто, не знам због чега. Током двехиљадитих година било је неколико покушаја да се воз укине. Међутим, тада су људи из Железница наилазили на отпор. Чак су и градоначелници Прокупља, Куршумлије, Житорађе разговарали и успевали да на неки начин спрече да се воз укине. Сада ова одлука да већ две године нема возног саобраћаја буквално пролази незапажено. Пруга… Видели сте у каквом је стању“, каже Митић.
Оронули мостови, подглављене шине, на деоницама „нагужвано“, старо, пусто.
У стању је сличном као и оне са којих на читавом југоистоку, сада већ редовно, испадају цистерне натоварене опасним материјама.
Само је од Ниша ка Косову „романтичније“: као у неком времеплову, јер саобраћаја уопште нема, па нема ни људи који би прекречили давне поруке.
Идеја о изградњи пруге кроз Топлички округ јавила се у 19. веку. Пругу је тада било јако важно изградити како због локалног станивништва, тако и због везе централне Србије са Косовом.
Први део, од Дољевца у близини Ниша – до Прокупља, свечано је пуштен у саобраћај 27.12.1925. Била је то велика свечаност.
За четири и по године, изграђен је и остатак до Куршумлије, а 6.7.1930, на великој свечаности, први воз је стигао и у то место.
Према расположивим подацима, пруга кроз Топлицу од Дољевца до Куршумлије, дугачка је 56 километара и 200 метара.
Делимично је грађена шинама које су стигле из Немачке као ратна одштета и на којима стоји 1908. и 1911. година.
Те шине су углавном и дан данас на прузи, читав век како су постављене.
İзвор Н1.
Куршумлија без цензуре