Ми, које прозивате да смо државни непријатељи нећемо за читав један наредни век моћи да поправимо штету оних, који тврде да воле Србију јер они остављају у аманет нашим унуцима страшно загађење ваздуха, продату воду и земљу, продате шуме, као и уништену националну историју,споменике, све што је нестало у манији сулудог рушења и градње. Мислите ли да Рио Тинто може да поправи штету, коју је нанео древним пећинама Абориџина? Не може. Нећемо моћи ни ми ако им дозволимо да копају. Било где. Од Јадра до Цера. Нигде.
Читам да планирају да копају на Церу. Мој чукундеда је страдао на Церу, тамо је оставио кости, као стар човек, који се рањен вратио у битку. Породица га никад није сахранила, јер је отишао и погинуо као део Гвозденог пука, уместо својих синова. Мислите да ће било ко коме је неко страдао на Церу дозволити да му нека белосветска поган И домаћи издајници преврћу кости предака због било каквог новца? Неће.
А нећемо ни ми.
Овим путем позивам све моје Топличане, а много нас је којима је неко страдао на Церу као део Гвозденог пука да се укључе у борбу против Рио Тинта и сличних немани и да се нигде у земљи Србији не дозволе ископавања. Доста је било. Роварили сте што сте роварили. Ако је потребно, борићемо се са вама, али копати нећете.
Знате ли ви што радите за њих колико је гробова необележених на том Церу и свуда по овој земљи? Знате ли ви да је ту негде и ваш прадеда и ваш чукундеда оставио кости? Знате ли да су на Церу изгинули болесни, рањени, слаби и стари бранећи положај од непријатеља и бранећи своју нејач? По њиховим костима хоћете да копате. Уместо да им се ода почаст ви бисте да уништите и успомену на пале јунаке и да уништите живот и здравље њихових унука, праунука и чукунунука.
Овим властима поручујем следеће- Вратите паре Рио Тинту и свима осталима. Свакако ће вам се судити за издају ове земље, али можда ће суд бити мало блажи, ако се сами лепо предате И признате шта сте све згрешили.
Нама је доста. Ако Топлица опет буде морала да дође у Београд, ето нас врло брзо. Није нам први пут да ратујемо за слободу.
Аутор текста: Ана Убавић професор филозофије
Нина Михајловић,
Куршумлија без цензуре.