– Не могу ни да нађем речи којима бих у овом тренутку описао понос што сам успео бар делимично да сачувам успомену на браћу са Кошара.
Иако рођен сувише касно да са њима делим ров и пушку,иако што кажу клинац чији су, као и многе животе, ови мученици спасили , не желим да заборавим, не желим да моја деца забораве – започиње наш саговорник.
Наиме , ради се о до сада невиђеном догађају у Топлици. Иако је општинска власт заборавила на хероје и борце 1998/99 год,једно село ипак није
Данковиће ,заосеок Дугулуга , удаљено од Куршумлије свега 5 км нашло је начина да сачува име и славу јунака са кошара и симболично се одужило херојима који су бранили Србију и народ од непријатеља 1999 год .
Иницијатор свега тога је Душан Стевановић који је после две године борбе против напредне власти успео да ,са местанима села избори за која носи назив ХЕРОЈИ СА КОШАРА 30 .
– Ако криминална власт општинска гласа против хероја и бораца и не мари за њих ,ми их нисмо заборавили и не смемо никад!
То није све, велика борба тек се води у вези пута који треба да се уради с обзиром да у селу има десеторо деце који иду у школу у Куршумлији! Ако могу председници опстине и месне заједнице да имају асфалтиран пут до својих куца ,имаће и ова деца! Како су небројано пута били упозоравану и писани су захтеви ,али нико није марио за местане села ,ево ја вам кажем – биће и блокада пута .
У најскорије време подићи ће се и споменик херојима са Кошара и Паштрика јер ми памтимо и не заборављамо наше хероје. – завршава Стевановић, уверен да права борба тек предстоји.
Извор: Душан Стевановић, мештанин села Данковиће
Нина Михајловић, Куршумлија без цензуре