Нови Сад на шареној лажи
Пише: Ана Убавић, професор филозофије.
Свакодневно смо свесни ситуација у којима упркос томе да је нешто општи интерес или упркос томе да је нешто лоше, злочиначко или бесмислено, има много оних који окрећу главу од тога. Не тиче их се шта се дешава у њиховом комшилуку, њиховом граду или њиховој држави. Зашто је неутралност мит када се ради о озбиљној неправди? Из врло једноставног разлога, онај који не уради ништа док се дешава нека неправда, није неутралан, није незаинтересован нити посвећен себи, већ је на страни оног ко неправду чини. Бесмисленије од оног да се неко бори против здравог разума, опште безбедности или општег добра, јесте то да неко говори да га се то не тиче. Не тиче вас се загађење, не тиче вас се неправда, не занима вас ко вам кроји животе и не занима вас ко је крив што нам је тако како нам је. А шта вас занима и шта вас се тиче?
Наводим вам пример:
Колико знате о Београду на води? Не говорим о ономе о чему труби на свим националним фреквенцијама овај клипан, који сања сан у ком је председник, него заправо о томе шта се тамо дешава. Почнимо од рушења у Савамали, које је признао председник лично па до отимања реке, измештања главне аутобуске станице, ускоро и Београдског сајма, па до лоше и непланске градње, изливања канализације, поплављених гаража и цена, које су толико високе да праве класно друштво у Србији. Трајање овог пројекта, који озбиљно шкоди насипу за одбрану од поплава процењује се на наредних тридесет година.
Међутим, ово им није било довољно. Напослетку, они то чине по читавој држави. Налик на некакву узурпаторску хоботницу, њихови пипци су свуда. Тајкунски лоби, на челу са председником лично, градоначелником Новог Сада, Милошем Ђурићем, претходним градоначелником Милошем Вучевићем и свим њиховим плаћеницима из редова власти и опозиције, одлучио је да Нови Сад послужи на тањиру фирми Галенс. Град од скоро 370 хиљада становника је овим изгубио много- од измештања насипа 500 метара у корито реке, уништавања биљног и животињског света па до тога да се грађанима отима последња оаза мира и природе. Невиђена пљачка, од које Нови Сад неће имати никакве користи већ само и искључиво штете.
Седница на којој се ова одлука доносила заказана је у јако кратком року. Улаз на исту није био дозвољен ни народним посланицима Републике Србије ни грађанима, који су поднели захтев да на исту уђу, а на који по закону имају право. Протест против ове срамне пљачке Новог Сада организовао је новосадски одбор странке Заједно. Уредно су данима позивали све да им се прикључе и писали саопштења за медије, снимали чак и видео материјал да се појасни оно што очекује Нови Сад ако се усвоји одлука о градњи Новог Сада на води. Подршка овом протесту је изостала.
Педесетак људи отишло је да брани град од скоро четиристо хиљада становника. Већ су их тукли и малтретирали и на Шодрошу и на протесту против усвајања ГУП-а.
Ја вас озбиљно питам, драги наши Новосађани да ли је заиста могуће да вас толико не занима шта се дешава? Да ли је могуће да је добар део опозиције у Новом Саду ( као и широм Србије) ту да би служио само интересима власти? Да ли је реално да нико не помисли да је овим људима била потребна подршка на протесту, јер покушавају да спасу Нови Сад, да не буде девастиран?
Протест против Новог Сада на води треба да буде протест целе државе против Новог Сада на води.
Не сме да вас се не тиче!
Видим да се организаторима замера много тога. То је у реду. На то имате право, али једино ако сте и Ви били тамо и урадили нешто добро за свој град. На самом скупу било је грађана и активиста, као и чланова разних странака и организација, међутим недовољно да се може рећи да су комплетно узеле учешћа у протесту.
Оно што мене као ауторку овог текста занима јесте где су били остали. Не само странке, већ и удружења, појединци, љубитељи природе, они који кажу да воле свој град, као и они, који су бранили Шодрош. Не говорите ми да нисте имали времена јер је радни дан и девет ујутру, ово је било далеко важније од свега што сте тог дана могли да урадите. Самим тим што су многи међу вама одабрали да се не појаве, донели су одлуку да стају на страну узурпатора.
Нећу вас питати је ли срамота све вас који сте се продали. Нећу претпоставити да вас не занима. Нећу претпоставити да верујете да је узалудно у овом моменту борити се јер се нека битка изгубила. Ја не верујем да можеш изгубити рат ако се бориш srcем. Бориш се до краја. Једна изгубљена битка не значи крај. Природа је јача од било ког човека. Она ће увек наћи начин да се обнови. Ми без ње не можемо али она без нас може. То што им је успело да посеку дрвеће, дрвеће ће опет израсти. Али, урадићу следеће.
Позваћу вас да се поправите, да се укључите у борбу вашег града, јер још није готова и имате прилике да дате свој допринос. Небитно је да ли се боримо у Нишу, Београду, Новом Саду, Зрењанину, Вршцу , где год, боримо се против пљачки, против насиља и свега што је погрешно у овој држави. Нови Сад на води је огромна шарена лажа, која ће уништити лепоту града и нашкодити свему што ваља. Није туђ проблем, ово је проблем свих нас, јер они неће стати. Након Београда на води и Новог Сада на води, биће и сваки могући други град на води док не стигнемо и до нашег Блаца, Куршумлије, Прокупља на хлебу и води. Не дозволимо овој неправди да победи! Ово није моменат да вас се не тиче. Одбранимо оно што нам је битно! После тога, мирне душе може слободно да вас се ништа не тиче и даље, ако је то оно што вас се тиче.
Извор фотографије: 021 на
Аутор текста: Ана Убавић, професор филозофије и уредник портала Ковалска.
Нина Михајловић, Куршумлија без цензуре