У Куршумлији сте видели како неке Београдске фирме уз помоћ локалне власти (које одаберу неподобне) остављају без посла и хлеба читаве породице које се овим послом баве можемо рећи и деценијама.
Како пише Н1 ово је изгледа само део много ширег пројекта прављења монопола и дисциплиновања капиларних гласова.
Преносимо текст и видео објављен на порталу Н1:
Мали власници остају без киоска, њихова места дата другима
У помоћ зову председника Вучића, јер верују да не зна, како кажу, „шта његови људи раде по општинама“.
Натеран да се под старе дане лати пиштаљке, један дека потегао је чак из Сремчице, да испред општине Палилула брани право на рад свог зета, коме, после 20 година, одузимају киоск.
„Разумео бих да се ти кисоци уклањају да се ослободи парк, зелена површина, обданиште или неки објекат од јавног значаја, али овде се склања киоск да би се ставио други“, каже мештанин Сремчице Стево Обрадовић.
Стављају се они киосци чије газде имају 80 радника и годишњи профит од скоро 500 милиона – такви су били услови општинског конкурса. Фалила је, кажу окупљени, још само фотографија оних којима се киосци дају.
Видео са протеста можете видети на линку испод:
http://rs.n1info.com/a417997/Vesti/Protest-malih-vlasnika-kioska.html
„Да се узима од нас јадних и да се даје господи? Моја деца, деветоро њих и радница биће на улици“, рекла је Мирјана Вукотић.
„Знате како је кад ви 20 година радите на једном месту – то вам је исто ко да вам нестане члан породице“, додаје власница киоска Радмила Медић.
Зато су општинску власт која је, верују, наместила тендер тако да њихове шансе буду равне нули, почастили епитетима.
„Лопови, лопови…“, чуло се на протесту.
Ни транспарент, ни пиштаљке, ни блокада улазних врата зграде општине Палилула, није помогла да се грађанима макар обрати неко од надлежних.
Зато су позвали кабинет председника општине Палилула Александра Јовичића, чија се секретарица јавила на телефон.
„Па овде смо испред, знате, ми смо вама заказали састанак у 11 сати, ми чекамо овде, макар неко да нам каже да ли ће нас примити или неће“, каже Бранка Лазић, ГГ Удружење власника киоска.
Секретарица: Добро, и вероватно нисте добили одговор?
Лазић: Па вероватно нисмо, али ми смо тражили хитан пријем и рекли смо да ћемо доћи овде.
Секретарица: Добро, ја сад заиста не знам шта да вам кажем, јер ја немам никакву информацију о томе.
Просто за власт, компликовано за оне без којих те власти не би ни било. Очајни јер их општинске власти игноришу, траже помоћ председника Вучића.
„Наш председник се дичи кад отвара фабрике за 300 радника, што је у реду, али овим начином како су кренули да се ланци киоска уклоне и дају другима, неприметно без посла остаје малтене 10.000 људи, у питању су породице. Е то је жалосно, то је неправда и због тога сам у 75 година узео пиштаљку“, поручује Стево Обрадовић.
„Да ли председник републике зна шта му раде људи? То треба да зна председник републике. Ако он не зна шта му раде људи или још горе ако зна шта му раде људи, а он ћути“, каже власник киоска на Карабурми Драган Вукотић.
Извршитељи неумољиви. Уклањање трафика заказано је за четвртак, да то учине сами или ће они. Без права на жалбу.