Колико је гладних у Србији на Светски дан хране?
Данас, 16. октобра, обележавамо Светски дан хране. Овај датум је проглашен за Светски дан хране због 16. октобра 1945. године када је званично формирана ФАО (Агенција за храну и пољопривреду) при Уједињеним нацијама. Циљ ове организације је да укаже на проблем глади и неухрањености у свету, да подстиче борбу за промене, као и да промовише значај хране.
Здрава храна је један од најзначајних ресурса које поседујемо на планети Земљи, поред чисте воде и незагађеног ваздуха. Међутим, многе земље имају велики број гладних због ратних сукоба, неразвијености или корупције. Какво је стање у Србији?
По новим подацима, у Београду има око 5000 бескућника, док по подацима од пре 12 година, тај број у Новом Саду је свега 623. Лако можемо претпоставити да су ови бројеви знатно већи. Ово је најугроженија категорија становништва када се ради о проблему глади, будући да ови људи не могу себи увек пруиштити храну.
У Србији постоји и велики број социјално угрожених породица са више деце, самохраних родитеља, старих и непокретних лица и генерално, велики број сиромашних, који себи много тога, укључујући и пристојан оброк не могу увек приуштити.
Према подацима УНИЦЕФ-а за Србију укупно 122.518 деце није могло да задовољи основне животне потребе у 2022. години, док је око 28.000 деце пало испод границе апсолутног сиромаштва.
Како помоћи овим најугроженијим групама људи? Пре свега, кроз активност и помоћ народним и солидарним кухињама на локалу, кроз донације у виду намирница и новца што је само ублажавање проблема, али и кроз институционалну борбукоја би резултовала праведнијим условима зивота, бољом расподелом ресурса, на крају и хране, итд.
Постоји још један моменат на који треба да обратимо пажњу- рационална расподела хране.
Колико се хране годишње баци у Србији? Упркос ниском животном стандарду, у Србији годишње буде бачено око 250.000 тона хране. Када се ради о свету, извештај Еуростата говори о десетини светских залиха хране у супермаркетима које буду бачене, што чини око 59 милиона тона хране. Бацају се хлеб и пецива, затим месо, млеко и тек на крају воће и поврће.
У Европи се ради на имплементацији закона, који би требало да доста умањи проценат хране који бацају велики трговински ланци. Имамо ли ми слуха да то урадимо код нас и да овим знатно побољшамо и олакшамо рад народних кухиња и банака хране на нивоу наше земље?
Још 2015. године требало је да буде формирана радна група, која би се бавила овим законом о донацији хране и омогућила да се на робу која више није за продају на тржишту, а и даље је безбедна за употребуукине ПДВ и да се овим помогне рад народних кухиња на нивоу државе.
Живети достојанствено, бити сит и здрав, живети нормалним и испуњеним животом је наше основно животно право, које мора да буде задовољено. То нам је дужност када су у питању сви чланови нашег друштва, којима треба нашу помоћ. Проведимо ову годину радећи на томе да нико не буде гледан, нико не буде сам и нико не буде без дома, па да се следећег Светског дана хране окупимо и кажемо да смо заиста урадили све да се то и испуни.
Кухиња солидарности Нови Сад
1 коментар
Они који прочитају овај текст неминовно помисле на сународнике и суграђане који немају довољно хране или гладују. У градским срединама колко-толко се проблематика решава кроз народне кухиње, помоћ Црвеног крста итд.. Тешка је судбина немоћних, болесних, старијих у планинским забаченим селима, које нико не обилази. Ако појединци, родбина, комшије не показују довољно емпатије и немају могућности, локалне власти би требале да то надоместе, чешћим обиласцима и пружањем помоћи (здрвствене, у храни, у одећи..) овим немоћним људима по опустелим селима Топлице.