Спаран , јулски дан.
Београдска врућина и врева појачавају нервозу сиротог Драгана док покушава да објасни колегиници Мариники због чега она не може да буде на челу Анкетног одбора.
– Аман жено, лепо ти кажем ! То мора неко ко је СНС! – Мариника саркастично подиже обрву – добро, они који су јавно СНС, знаш на шта сам мислио!
– Значи, јавно смо СНС кад треба да се решавају твоји послови, а кад ја намерачим неку функцију, глумиш опозицију?! Слушај Драгане, или ћемо сви да имамо користи од овога , или ћу се ја одвојити са својом групом људи. Знаш да је довољно да трепнем два пута, и могу преко воде жедног да те преведем да ни косу не поквасиш! – Ово већ не ваља, размишља Драган свестан да може остати без доброг дела странке.
– Види , зови оног Жвалавог што те плаћа да му глумимо опозицију и реци му да ме постави на чело Анкетног одбора. У замену за то нећу провлачити кроз дискусије и гостовања ни њега, ни Андреја, а ни ове будале што ботују за њих. Ето – Драган се чешка по бради. Идеја јесте добра али хоће ли Жвалави пристати?!
А за то време, у кабинету председника Србије ….
Зврр, зврр… – председник нам се претворио у уво ослушкујући хоће ли му се Драган јавити на телефон.
– Сузана , позовите ми и Стефана, да решимо и Заветнике данас.
– Али председниче, шта ћемо са овим најавама о временским приликама у Србији? Мислим , штета ће бити заиста велика, људи су уплашени…
– Какви сад људи, каква вам је то глупа листа приоритета…
Глас са друге стране жице се лежерно јавља и наш председник сву пажњу усмерава на наредни разговор.
– Господине Ђилас , добар дан… – враћа нервозно наочаре на нос – имао бих с Вама… –
– Где си бре , смеће радикалско? Откад смо ми то на “ ви „? Реци шта брат може да ти заврши, али пожури јер треба преје*ати ову Маринику да то уради и потпише. – окреће се и намигује Мариники која се нервозно врпољи у фотељи. – Како је налетео, на кеца – покрива шаком слушалицу, упућујући јој заверенички осмех.
– Ма нема везе са њом, ово ти можеш да ми завршиш – листа списак ботова и одмахује главом – нисам ни знао колико има ових будала што смо их натегли да пљују оне који пљују мене. Уххх…
– Па шта хоћеш? Да моји не прозивају твоје ботове, да их не таргетирају и не објављују спискове? И да то буде на територији целе Србије? Подразумевајући ове ваше општине на југу типа Прокупље , Куршумлија и Блацама или Блаце?
Ово где ме стално Лакетић зове да решавам сукобе између Ђорђевића и опозиције? – дубок уздах олакшања с друге стране
– Тако је. Дођем ти два посланичка места за ово – сад се већ другари смеју, јер народ има довољно јака леђа да носи и једног и другог.
– Тачно, тачно… Али има једна ситница – наставља Драган.
– Морам да замажем Мариники мало очи. Бар неко време.
– Какво јој је уопште то име : Мариника? Добро, ‘ајд кажи.
– Реши јој да је буде на челу тог Анкетног одбора … Да ми се не мота око ногу.
– Решено – одговара Александар као из топа и спушта слушалицу.
Гледа је Драган шмекерски , па ће онако опуштено
– Мала, тебе се треба плашити. Убола си баш кад треба и колико треба. Добила си водеће место у Анкетном одбору. Али од сад пажљиво, без прозивања ових Вучића. Ни против Андреја, ни против овог болесника. Немој ни ове ботове, ти исти ће вероватно ботовати и за нас, да не плаћамо нове…. – смеју се обоје. Мариника устаје, поправља кошуљу и уз ноншалантни осмех добацује
– Ти си цар. Јави кад те буду давили ови Лакетићеви, ићи ћу ја уместо тебе. Да ти се реванширам за ово. Видимо се на гласању.
Председник,задовољан учињеним , мешкољи се на столици и у неком тренутку ће сам себи : па добро, Мариника се презива на ИЋ.
Да се устаје полако, ваља ићи на третман.
После овога ће ботови нагрнути да га љубе у … Па , тамо где леђа губе часно име.
Поштовани грађани, текст је писан у шаљивом маниру, али по истинитим догађајима.
Председништво ССП-а забранило је свим одборима у Србији да таргетирају и прозивају оне који су на листама ботова.
Оно на шта нису рачунали да Топличани нису баш склони слепој послушности.
Осим ако нису СНС. Ту не помаже ни света водица.
Нина Михајловић, Куршумлија без цензуре