* из личног угла, Нина Михајловић
“ И како су изгледали они који су те издали?!
– Пријатељски. “
Ја бих рекла „Јудејски“, но да не дужим. За ове четири године каквог – таквог бављења политиком видела сам све оне лоше стране због којих су ми старије колеге говориле : само јаки могу сами, све остало је руља. Од дана како је основан покрет ЉУБАВ ВЕРА НАДА, од дана када је отворена прва канцеларија и упаљен први монитор на нас је кренула хајка. Покушавали су да нас хапсе , поткупљивали људе да нам отказују локале, оптуживали нас да смо прелетачи, да узимамо новац од локалне власти, прикачињали нам разне афере – од политичких до приватних.
Зашто?! Зато што свако полази од себе, а они ево ни сада не разумеју да ми никада нећемо бити као они, јер знамо ко смо. Неки од нас су родитељи и породични људи, али гле чуда одједном је акценат на нама, који то нисмо и чија су деца борбе за правду које освоје. И то се нарочито односи на нас жене.
Слажем се са оним што је једном приликом рекао Славко Илић да смо ми жене одличне за план и логистику. Међутим, ми жене појавиле смо се на сваком скупу. На скупу у Прокупљу носиле смо интересантан транспарент који није смео да носи ни један мушкарац :
>
У Блацу су жене САМЕ организовале протест и покушале да пробуде град духова уз помоћ пријатеља из Куршумлије и Прокупља.
[видео wидтх=“368″ хеигхт=“640″ мп4=“https://kursumlijabezcenzure.com/wp-content/uploads/2023/10/receivedauto666352431603567.mp4″][/video]
Стајале смо оба пута на Кастратској петљи у Куршумлији и било нам је свеједно хоће ли да нас газе или хапсе јер смо радиле и радимо праву ствар.
И неколицина рекоше да су ту дошли да нас подрже. Не могу да лажем, па да кажем да нас то није радовало. Међутим, из ове перспективе мислим да је то био некакав експеримент. Ко вреди више?! Ко поступа правилније?! Ко се беспоштедније бори?! И ми жене ту бесмо боље, за нијансу. Само не знам да ли је то било боље или горе за нас. Убрзо ћемо знати,а неизоставно са вама и поделити.
Оно што је у овом тренутку сигурно јесте да ће борба бити јача него што је до сад била. Значи да, пошто ви немате респекта према нама , ни ми нећемо према вама имати без обзира на пол, дрес и године. Јер овде се не ради о вашим личним интересима, не ради се о лечењу комплекса, за то се иде код лекара, а не у политику.
Борба на локалу не престаје ни дан, а онима који не смеју да се боре потписани именом и презименом, спремих неке сукње. У овој ситуацији боље ће стајати њима , но мени.
Овде ће, Бога ми, жене да се питају јер идемо главом где други не би смели штапом.
Еее…
А што се тиче покрета ЉУБАВ ВЕРА НАДА, поновићу вам нешто што је мени рекао покојни Милослав Кића Ракићевић ,као родитељ и саборац:
НАША БАЗА ПОВЕРЕЊА ЈЕ ЧВРСТА. И ТИ МОРАШ ДА БУДЕШ ЈАКА, ГЛАВУ ДАЈЕМ ДА ОВДЕ НЕМА ЧОВЕКА КОЈИ БИ ТИ ОКРЕНУО ЛЕЂА. ОБЕЋАЛА СИ ДА НЕ ИЗДАШ, САД ТОГА И ДА СЕ ДРЖИШ.
То је било пре четири године. И сад ми је тек јасно свако изговорено слово. Обећала јесам. И обећање морам да одржим.
Зато , даме и господо не заносите се. Имамо ми све што ви немате. И част, и понос, и непоколебљивост и образ. Огледало и у њему једину инспирацију и конкуренцију.
Ето , да не буде да вам није речено.
Нина Михајловић, покрет ЉУБАВ ВЕРА НАДА
Куршумлија без цензуре.