Госпођо Ђурђевић-Стаменковски, уз дужно поштовање Вама као народној посланици Скупштине Србије, у којој представљате народ ове државе и уз све могуће разумевање за Ваше тренутно стање, није било јуче на граничном прелазу Јариње само братског народа из Републике Српске и Црне Горе. За неверовати, било је и нас Срба из Србије.
Не знам само да ли сте то ненамерно испустили из објаве или по Вама ми нисмо Срби?!
Не знам и нећу да судим да ли је до Вас или до председника Србије, али је срамота изопштити Србе који су дошли срцем да подрже причу НИКАД ГРАНИЦА – КОСМЕТ ЈЕ СРБИЈА!!!
Да ли је то можда зато што је један део нас дошао под знаком покрета ЉУБАВ ВЕРА НАДА? Ваше личне и политичке размирице са председником нашег покрета чине да нас не сматрате људима?!
Да Вам кажем једну велику тајну: ја сам тамо отишла прво као човек, Српкиња и православац, политичко опредељење ми је у овом случају било мање више и небитно!
На крају, сви смо Срби, до душе неко мање а неко више .
Разумем Вас и Ваше стање, али не видим зашто бар мушки део Вашег посланичког тима није јуче био на Јарињу? Немају довољно храбрости или им је шеф забранио? Ко је њима лидер уопште, АВ или Ви? Искрено сам се надала да се у „вашој кући“ Ви питате и да са својом посланичком породицом сами доносите одлуке. Да ствари буду горе, нико из опозиције се није појавио. А мене то наводи само на једно мишљење.
Признајем уживала сам у претходним годинама слушајући Вас и верујући да сте најисправнија фигура политичке сцене Србије. Чак ни мојима нисам до краја могла да верујем да је и ствари овако како јесте. Жалим што су били у праву. Жалим и што сам веровала и што то морам да признам.
Ја сам жена, била бих јуче тамо и да је свет горео и да није покрета ЉУБАВ ВЕРА НАДА.
А Вама нека је на част, што истинске патриоте нису Срби само зато што су различитог дреса или просто да некима од њих имате личне размирице.
Жалосно.
Нина Михајловић