На друштвеним мрежама – блог господина Зорана Павловића, пронашли смо једно искрено писмо наших суграђана Радета и Зорана Вучковића. Сматрали смо да му требамо дати на важности и публицитету. Зашто, видећете и сами.
ВАПАЈ ЗА ГРАДОМ КОЈИ НЕСТАЈЕ
Поштовани пријатељи,желим вам овом приликом рећи и ово:
Јако сам тужан и разочаран како данас изгледа наша Куршумлија. То је вероватно једини град у Србији где је време у свему стало. А све то и те како говори да градом већ дуже време управљају и владају људи који га не воле а и не поштују.
Зграде у центру су препуштене зубу времена, разроване улице затрпане су аутомобилима, тротоари кафицима. Парк и споменик погинулим јунацима у Првом рату потпуно запуштен. Мали дечији парк у расулу. Најлепша улица Св. Ане и најлепши део града у комплексу са градском црквом, запостављена. ”Европа” давно не ради а у Пивници није се ништа променило добрих 30 година. Била је јадна а сада је још јаднија.
За дивно чудо у граду нема ни једног-јединог обележја а ни доказа да се ту у налази управна зграда угоститељског предузећа „Планинка“ фирме која газдује Луковском, Проломском а од скора, надамо се, и Куршумлијском бањом.Велика је то срамота за ову фирму и њеног власника Рашу Раичевића који већ деценијама уредјује све односе у граду. Он је господар ових бања али и човек који се о свему пита када је на днавном реду и најмањи детаљ у граду.
Председник општине је сива еминенција и он је ту само фигура и о ничему не одлучује. Овако како данас изгледа град је страшна и неописива брука за њих. Стиче се утисак да главни човек у граду користи сваку прилику да искали бес и непоштовање према богатој историји града, према многим генерацијама које су овде родјене и стасавале а многи од њих сахрањени на месном гробљу које је својим изгледом велика брука и срамота за прве људе Куршумлије.
Непоштовање према бројним Куршумличанима који живе по многим градовима Србије и света. Они су за садашњег господара Куршумлије небитни и најбоље је за њих да никада и не долазе у свој родни крај. Огромна већина њих је још увек радно способна и спремна да у свему помогне али шта вреди, нити их ко зове, нити се занима за њих. Колико је само у Београду осведочених Куршумличана сахрањено а да од свог града нису удостојени ни једном умрлицом или телеграмом.
Раичевић занет изградњом својих бања и све већом популарношћу, узео је себи за право да у граду поставља људе који само њему одговарају. Он добрих двадесетак година мења политичке опције, организује изборе у којима се унапред зна да је он победник. Таква политика а поготово таква кадровска политика, граду ништа добро није донела. Куршумлија из дана у дан пропада и оно што је најцрње, људи све више одлазе у друге градове, продају своју имовину разочарани и незадовољи оваквим начином живота.
Град се расељава, школе сваке године примају све мањи број ученика а у цркви је све мање крштења а све више сахрана. Колико све то узбудјује Раичевића и колико га тера да промени свој курс у коме највећу цену плаћа град основан на овим темељима још у време Римљана као једна од успутних станица са именом „Ад финес“ на веома важном војном путу
.
Ова прича је резултат опште апатије због стања у коме се налази Куршумлија. Она није интонирана да свадја и уноси злу крв а нити је окренута против просперитета Пролом и Луковске бање. То јесте веома важно и добро урадјено али евидентно је да град од тога нема никакве вајде! Ова прича је нописиви жал за градом који је жртвован од стране бахатих и заборавних људи који у себи не носе ни мало љубави и поштовања према Куршумлији и осведоченим Куршумличанима.
АКО ВАС НЕКО ПИТА
Ми смо деца Куршумлије
и никада не заборављамо.
нити се одричемо.
свог родног града,
наших река мезимица
Топлице,Бањске,Косанице,
„Војничке чесме“,
нашег базена,
сеновитог корзоа
и доброте
коју носимо у својим душама
од колевке па до гроба,
Ако вас неко пита,
зашто баш овде
на ушћу река,
у подножју храма Св.Николе,
задужбине великог жупана Стевана Немање
а само који корак даље,
на ушћу Косанице у Топлицу,
у цркви, налик на птицу раширених крила,
где је живела и богу се молила,
мајка Вуканова, Стеванова и Савина,
пресвета мученица Ана.
У магли сумпоровитих бања
Луковске, Куршумлиске и Пролом,
у густим шумарцима нежних и благих падина Копаоника и Јастрепца,
ту где су се радјали легнендарни јунаци Гвозденог пука…
Зашто баш овде ?
Ако вам некада у причи
о љубави говори
тамо нека
Драгица,Славица,Смиља,Споменка,Верица и сунцем огрејана Сунчица,
веруј те им
јер оне љубити знају.
Ако вас неко пита:
ко данас ту живи,
реците слободно.
да живе и радјају се
добри и часни људи
Куршумличани !
На крају искрено извињенње господину Зорану Павловићу, аутору.
Аутор Зоран Павловиц
Извор фотографије. Новоститоп
8 коментара
Немам ништа против што сте пренели овај мој Блог кога је до овог часа читало преко 8.000 активних читача.Једино што вас молим,будите коректни па ме потпишите као аутора.
Срдачан поздрав,
Зоран Павловић
Искрено извињење од блога Куршумлија Без Цензуре господину Зорану Павловићу , аутору. Још смо нови у овим пословима и такође аматери па нисмо разумели да треба навести поред потписника и аутора блога. Грешку смо одмах исправили. Хвала на коректности и Велики поздрав из Куршумлије
Браво за текст.
На власти су људи који су феудализовали град. Управљају њиме, запосљавају само своје у свим институцијама. ако ниси из редова тих феудалаца не мозес остварити ниста, једино ресење је да одес као сто сам ја урадила. Зао ми је, али не видим излаз из суморне стварности у којој се град налази. Не знам има ли енергије за било какву промену у Курсумлији, основ свега је да се тај феудални клан који води град разбије и додју неки нормални људи са којима мозе да се разговар, без обзира на политицку опцију.
Ово разумеју само Куршумличани ! А на жалост истина је !
Написати нешто , описати стварну ситуацију а не бити при том жесток , неадекватно је. При том не желим да ме ико схвати ,,политицки“. Биле су власти и биће, сви су имали грешака и имаће их, али ово сада је изгубило сваку меру и компас. Доста је господо, задените мало за појас фрулу, не постојите само ви.
Овде постоји само једна фирма, један клан. Они који су изван њега немају право ни на ста.
Надам се да це припадници тог феудалног клана бити срецни када остану сами у овоме сто је некада био град, јер це пре тога отерати све одавде…