Грађани Куршумлије сада знају шта значи када Београђани помињу Савамалу, јер су у среду на делу видели урбанистички злочин – буквално је до темеља срушен Хотел „Европа“, који је саграђен 1892. и до пре три године био је под заштитом нишког Завода за заштиту споменика културе. Додуше, остао је један део спољњег зида који се граничи са приватним бутиком, чији власник се суди са овом фирмом.
Приватно предузеће АД „Планинка“, које је од локалне самоуправе добило ову зграду, познато је по сумњивим куповинама хотела у Куршумлијској и Луковској бањи, када су добијали вишемилионске субвенције од државе, веће од цене комплекса.
Према плану, АД „Планинка“ је добила дозволу за реконструкцију објекта, који је увршћен и у Регулациони план Куршумлије 2016. године, а у којем је 1915. године одмарао краљ Петар Први Карађорђевић када се са српском војском повлачио из земље како би се избегла капитулација. Постоје индиције да је овај хотел био инспирација Браниславу Нушићу за „Сумњиво лице“. Идемо редом.
АД „Планинка“ је некако постала власник објекта, крајем 2019. ово предузеће је најавило да ће Хотел „Европа“ постати музеј, реконструисаће се комплетан објекат и надоградити спрат. Планирали су да се сви радови заврше, како су тада медији пренели до краја 2020. године. На сајту Општине Куршумлија заиста постоји грађевинска дозвола, али издата тек 13. марта ове године којом се дозвољава реконструкција и надоградња!
Републички завод за заштиту споменика културе: Нецивилизацијски чин
– Надоградња не може да буде реконструкција, јер онда оно што настане, нема везе са оним што је било. Реконструкција значи да се према постојећим документима, фотографијама, обнови део који недостаје, а не да се надограђује нов – речено нам је у Републичком заводу за заштиту споменика културе.
Они су и у одговору на Информацију од јавног значаја коју је послала потпредседница ОО ССП Куршумлија др Сузана Стајковић одговорили да немају информацију на основу којег документа се приступило рушењу хотела.
– Девастација овог објекта је потпуно непримерена савременом погледу на заштиту историјских урбаних језгара и представља нецивилизацијски чин према историји и становништву Куршумлије – наводи се у закључку овог одговора Републичког завода.
Општинари на челу СНС фирме уништитеља
Ипак, на то су сви на власти и у овој фирми блиској СНС остали глуви, те је зграда потпуно срушена.
– Ко је дозволио предузећу АД „Планинка“ рушење, ко је издао дозволу за рушење? Постављамо питање сада већ бившем председнику општине Радољубу Видићу, једном од сувласника тог предузећа да одговори да ли је ово што гледамо реконструкција или рушење, то јест потпуно уништавање културног добра пред очима грађана Куршумлије? Исто питамо и од пре два месеца новог председника Војимира Чарапића – питају у ССП Куршумлија.
Они додају да је јасно да је Видић у сукобу интереса, као сувласник АД „Планинка“ дозволио је својим службама или можда наредио да издају грађевинску дозволу његовој фирми супротно Плану генералне регулације Куршумлије у коме је јасно представљено „историјско језго града“ са 12 заштићених објеката, а хотел „Европа“ је под бројем 4 .
– Да ли је као председник општине требало да ради у интересу града и грађана који га плаћају или у интересу сопствене фирме. Неопростиви су несавесност и бахатост коју су испољили у овом случају – закључују у ССП Куршумлија.
Челници „Планинке“ и Куршумлије ћуте
Ми смо контактитали садашњег челника Куршумлије Војимиру Чарапићу, али он није одговарао, иако је у обавези. Исто је и са одговором из предузећа АД „Планинка“, чији су многи сувласници истакнути чланови СНС и заступљени у локалној власти као функционери. И они су ћутали до објављивања текста.
Унаказили и парк
Подсетимо, ово није први пут да се на своју руку уништавају најстарији делови општине. Пример је парк у центру Куршумлије, који је преко пута сада срушеног хотела, а који је прекопан багерима како би изгледао модерније, а притом није, с обзиром да постоје остаци античког града Ад финес, тим прекопавањима присуствовао археолог. Уопште, никоме није јасно коме је и зашто сметао овај историјски кутак, чији је план направљен почетком 20. века баш тако да оставља културу и традицију видљивом.
Прошло је то, прошло је и рушење хотела, шта је следеће и да ли ће од богате куршумлијске историје ишта остати после напредњака?
4 коментара
И? Шта сад?
У неким мало цивилизованијим земљама објекти, а који представљају културно добро и део су културне баштине, се реновирају, реконструишу и рестаурирају, јер није поента у томе да такво добро срушиш, па да након тога на истом месту из темеља поновно изградиш неко ново добро, које ће по форми бити истоветно са претходним, само уз битну разлику што ће бити изграђено по савременом и модерном стандарду израде или градње, већ је циљ да постојеће добро што боље чуваш и држиш у аутентичном стању, односно да исто, колико год је могуће дуже, одржаваш у некаквој функцији. Рушењем одређеног културно-исторојског добра на начин као што је приказано, односнно његовим потпуним уништавањем чини се несагледива штета и губитак, и то више у оном културно-историјском, него ли у материјалном смислу, а нарочито из разлога што се тако губи његова аутентичност и истоветност, јер се на напред поменути начин уништавју трагови и обележја тадашње технологије и технике израде, односно градње таквих добара. Очито да ова гарнитура на власти у локалу нема развијен осећај и перцепцију за очувањем културно-историјских вредности на територији којом влада, већ се само руководи некаквим сировим економским интересом, односно интересом мале скупине људи у некаквом приватном предузећу које газдује овим добрима. Уништити једно култно место, односно објекат у којем су некадашњи државници, писци, као и друге историјске личности боравиле и одседале, те убити тако његов препознатљив шарм, топлину и аутентичност некаквим сировим зидинама, представља само по себи тежак облик безобзирног и бахатог понашања локалних моћника, а које има пуно обележја класичног вандализма. Када једног дана у будућности неко школован и компетентан буде озбиљно изучавао историју и етнологију нашег краја, а нарочито историјат и технологије градње неких култних места и објеката на овом простору, неће имати шта и на чему да истражује. Тако се земљаци моји, (можда несвесно и немарно, а можда перфидно и систематски, ко ће га знати), убијају и уништавјају трагови постојања једног народа или етничке скупине на одређеном простору, односно у конкретном случају трагови нашег постојања на простору Косанице и Топлице. Није ни чудо што нам се делови територије полако отимају и предају неким другим агресивнијим националним и етничким групацијама из окружења, које се не либе да граде свој национални идентитет, не само оним деструктивним путем, односно рушењем и уништавњем наших вековних култрурно-историјских добара и грађењем на њиховом месту неких својих нових идентитеских обележја, већ се поменуте групације не устручавају и да нам отимају наша непроценљива културно-историјска добра и блага, која потом присвајају и приказују као сопствена.
Великаши А.Д. ПЛАНИНКА настављају тамо где су њихови претходници стали, (Корчагин и његова клика).
Учинили су све да народ општине Куршумлија нестане, приватизовали су три богом дана природна ресурса у лику Пролом, Луковске и Куршумлијске бање, „надули“ цене Бо дана у својим објектима и деру знатижељнике који имају паре да додју једном и никад више. Дакле, политика је иста само су други људи који се сада мере огромним богатством јер сваке године имају уз 12 плата и 13-ту дивиденду која се мери за средњи кадар око 4.000,оо Еура. То би било најкраће о бризи А.Д. ПЛАнинка (ЧИТАЈ МЕНАЏМЕНТ) за народ Куршумлије који полако нестаје.
Хотел „Европа“ је само последњи акт показивања силе и моћи. Живот почиње од руководства ПЛАНИНКЕ, све остало треба срушити да се незна ни кад је направљено, ни ко је у том хотелу боравио, ни какве је записе оставио.
Разумни ће ово писање разумети. Нек ми Бог опрости ако рекох нешто неистинито. А Топлица ће и даље тећи а ништа се променити неће. Тако било, тако је сада, тако ће бити вазда……..Са срећом великаши….
Раша и братија бесомучно раде да униште све што постоји пре њих. Дакле, они су почетак и крај Света. То је иначе била и политика ранијих деспота у овом малом градићу који лагано нестаје. Шта је једна кафана „Европа“ , ако су у игри велики новци и хотели без душе. Од Корчагина па до данас све мислеће и умно је протерано од Куршумлије што даље. Села више и не постоје, школе опустеле, али зато се врло ревносно деле дивиденде за раднике Планинке на крају сваке године. Држава, мислећи да помаже одржању Општине и целог народа, помаже групу челника који Богом дате топле воде присвојили и преносе на потомке. То је ваљда судбина обичног народа, да на грбачи буде на услузи да се спасава држава и простор, а кад су ова друга времена, онда на сцену ступају ови други, неки кажу „способни“. А, вероватно и јесу кад су успели да разбуцају све што се могло растурити. Нек им је Бог на помоћ кад додје судњи дан и за њих. А дотле, Топлица ће и даље да тече, народу ће се продавати магла, а братија ће увећавати своје богатство. …………….