Ко је Роса Пантић? Да ли је Роса Пантић заслужила споменик и улицу у Блацу? Јесу ли заслужнији они којима подигосмо споменике и дадосмо називе улица по њима?
Роса Пантић остаће заувек запамћена као хероина Топличког устанка који је почео 26. фебруара 1917. године. Брачни пар Пантић учествовао је у свим борбама. Након што је у фебруару 1916. године успео да побегне испред бугарског стрељачког вода Вучко Пантић зарекао се да га Бугари више живог никада неће ухватити. Тако је и било! Касније су добили још троје деце.
Током Топличког устанка који је почео 26. фебруара 1917. године брачни пар Пантић учествовао је у свим борбама. Након што је у фебруару 1916. године успео да побегне испред бугарског стрељачког вода Вучко Пантић зарекао се да га Бугари више живог никада неће ухватити. Тако је и било! Одмах се одметнуо у планине бежећи од окупаторских потера. Бугари су преко његове жене Росе успели да ступе у контакт са њим рекавши да ће му страдати цела породица уколико се не преда, укључујући и њихово тек рођено дете које је остало као залог да ће се обоје вратити.
Вучко није хтео да се преда ни по цену живота тек рођеног детета у чему га је подржала и Роса која је остала са њим за све време устанка учествовајући и у најжешћим биткама, па и у оним прса у прса са Бугарима. Нажалост, Бугари су им запалили кућу и у огањ бацили сина Адама, кога су Роса и Вучко стоструко осветили. Роса је, након завршетка Првог светског рата, родила још троје деце. Колико је била челичног srcа, говори и каснији догађај током Другог светског рата када су партизани убили и њеног осамнаестогодишњег сина Вукосава. Она га је из Прокупља однела и сахранила у родно село Лазаревац у Блацу.
Роса Пантић је успела да преживи време и одмазду окупаторских снага. Успела је да преживи и Бугаре и Аустроугаре, али не и комунисте који су је без суђења убили метком у потиљак 1945. у Блацу.
Обележје хероини Топличког устанка данас нема, али остало је сећање на Росу која је раме уз раме четовала са својим мужем.
На фотографији се налази Роса Пантић и њен муж Вучко Пантић.
Извор ,,Србска историја у славу предака, на понос потомака“
Нина Михајловић
Куршумлија без цензуре