Да ли канали новца од дроге из Пазара и Космета воде у Куршумлију?

У јавности све више излазе на видело заташкавани случајеви трговине наркотицима нарко картела из Новог Пазара. Можда је време да се питамо има ли нас где у тој причи или сличним причама са нама околним територијама?

Да ли је новац од тих послова долази код нас? Да ли је нама или држави битно ко ће рецимо купити Куршумлиску Бању, ШИК, чијим парама, од чега и за кога? Да нам се не деси да неко у једном моменту неко одлучи да прода своје власништво, а власништво (физичко и реално) суштински постане цела општина.

Како пишу медији, и како чујемо у скупштини и на телевизији најближи рођаци али и сарадници једног министра воде ове послове. Они то негирају а у јавност свакодневно излазе конкретни примери. И неби то било нама битно да наведени политичар није омиљени сарадник и нашег локалног тајкуна Радована Раичевића.

Требамо се размислити и то добро: Зашто је Расиму битно да буде овде толико присутан и које то послове ради са Рашом? Зашто је Раичевићу толико битно да са њим прави такве односе? Има ли других скривених играча? То би требала бити озбиљна тема и задатак за државне органе. Држава мора спречити такав сценарио и то превазилази локалне приче и релације.
На подају имовине свако има право али да ли би се енентуалном продајом рецимо Планинке продало много више? И тада постаје много битније коме? Да ли неком неком ко би могао проширити зелену трансферзалу или ко би тако променио демографску структуру НАШЕГ града.

Ево конкретно само једног примера како Расим Љајић са појединцима из полиције заташкава нарко криминал а како износи Санџак Пресс у тексту који преносимо

Гдје је нестала лабораторија за прераду хероина Есада Кера Љајића? (рођени брат Расима Љајића)

Лабораторија за прераду хероина у власништву Есада Кера Љајића била је смјештена у подруму куће његовог блиског рођака С. Јуковића на Хаџету. Кобног дана, С. Јуковић и извјесни Љуљо Кладничанин обрађивали су велику количину дроге. У том хемијском процесу, користили су отровне супстанце. Док су они обрађивали хероин, Керо је сједио на спрату куће С. Јуковића и ћаскао у одређеном друштву.

Пошто дуже времена нико из подрума није долазио да га извијести о процесу хемијске обраде хероина, Керу је то постало сумњиво и отишао је да сам извиди ситуацију. Отворивши подрумска врата, налази С. Јуковића и Љуља у бесвјесном стању. Покушава их спасити. Извлачи их из подрума, повлачећи их за руке и ноге. Док је њих извлачио, и сам се нагутао отровних супстанци и пао у несвијест. Отровна супстанца се дигла у зрак. Пошто су се С. јуковић и Љојо већ од првог таласа онесвијстили и стропоштали на земљу, само су добили затровање. Керо је дошао када су се хемикалије већ распространиле по подруму и, покушавајући да их спасе, нагутао се смртоносних супстанци – што га је коштало живота.

Јуковић и Љуљо се транспортирају у болницу, гдје им љекари хитним интервенцијама спашавају животе. На лицу мјеста, у споменутом подруму Јуковићеве куће, судски вјештак, блиски рођак Расима Љајића, константира смрт Есада Кера Љајића.

У тим тренуцима стижу замјеник начелник ПУ Нови Пазар Жељко Милановић и двојица високих чиновника полиције. У разговору иза затворених врата са министром Љајићем проводе више од сахат времена. Полиција уопће није ушла у подрум да изврши увиђај, нити да се увјери у постојање лабораторије, количине дроге и других ствари. Инспектори се повлаче са мјеста догађаја и остављају оперативце који сво вријеме чувају објект.

Нешто касније, код Јуковићеве породичне куће стиже један од најближих сарадника Расима Љајића, чије ће име истраживачки тим врло брзо сазнати. Размонтиравају лабораторију, дијелове пакују у пакете од банана, и комбијем одвозе у непознатом правцу. Према нашем извору, лабораторија је завршила негдје височије у Паралову или у Избицама.

Након што су се Јуковић и Љујо отријезнили, искористили су опћу пометњу и, током ноћи, из подрума украли 42 килограма дроге спремне за тржиште. Пошто су знали све Керове схеме продаје дроге, надали су се да ће у опћој пометњи, док ови буду у шоку и жалости, успјети уновчити ту дрогу. Други Керов брат преузима њихов случај. Прво планира ликвидацију, а онда се предомишља и цинка их. Доказ томе је да су они ухапшени са истом том дрогом када су је покушали транспортирати и продати купцима.

Расим Љајић, рођени брат Есада Кера Љајића
Лабораторија за прераду наркотика је успјешно радила, највјероватније повремено мијењајући локацију, све до хапшења Хикмета Хајровића и његове групе. Постоје двије верзије о томе које оцинкарио Хикметову групу. Према једној, за коју наш саговорник тврди да је исправнија, то је урадио извјесни Цадо, и то на дан када је извјесни Иско Рекцов из Берлина правио банкет у хотелу Врбак ком су присуствовали сви пазарски тајкуни и људи из криминалног свијета, осим њега. Он је тада наводно био на путу у Турској. Друга варијаната је да је то учинио један од најближих сарадник Расима Љајића страхујући да сам не буде жртва јер је у све лошијим односима са Љајићима.

Сасвим је сигурно да је Хикмет Хајровић жртвован и да није он на врху ланца трговине наркотицима. Вјероватно ће даља полицијска истрага и испитивање утврдити ко све стоји испред и и иза Хикмета у овом нарко картелу. Наше истраживање се наставља и продубљује све док се не сазнају и најмање појединости о нарко и другим мафијама које разарају нашу омладину и цјелокупно друштво. О томе ћете моћи читати већ у сљедећем броју ревије Санџак.

КУРШУМЛИЈА БЕЗ ЦЕНЗУРЕ