Данас су речи сувишне. Данас треба да се сетимо јунака који су своје животе дали за нашу слободу, и да се добро размислимо. Где смо, шта смо и куда ћемо.
Колико је њих дало животе за нашу слободу? Ни броја се не зна. Сме ли нам је неко узети, било наш или странац? Од свог више боли , каже народ.
Ишли су у борбу не мерећи снагу непријатеља већ светиње коју бране.
А ми браћо и сестре? Јесмо ли их достојни? Зашто дадоше своје животе?
Ми у миру не смемо да кажемо лопову да је лопов, издајнику да је издајник и то нам живот не зависи од тога. Све срамно, јадно и жалосно постаде ин. Ништа се не дешава без разлога и ништа не прође без казне. Зато нам и јесте тако, како је.
На Видовдан су нам се дешавале многе ствари, неке за понос неке за бруку. Неко се опасно стара да нам све свето омрзне, одузме или уништи: породицу, децу, веру, државу, војску…. Све свето и вредно.
1389 Косовски битка. И даље историски нерасветљена за широке масе. По званичној историји изгубљена али да ли је баш тако. Зашто су звонила звона на Нотр Даму?
1914 Сарајевски атентат. Неки тама Гаврило са чудним презименом Принцип уби престолонаследника.
1919 Версајски споразум Овако је званично завршен први светски рат.
1921 Видовдански устав Краљ Александар донео устав Краљевине СХС. Шта смо требали научити из овог. Лепе идеје се не могу реализовати са погрешним људима.
2001 Милошевић изручен Хагу. И поред свих гаранција које не важе за бандите и криминалце изручили су Милошевића. Коштуница се правио необавештен све док хеликоптери нису напустили ваздушни простор Србије. А мигови су били у ваздуху и чекали.
Никоме и никад издаја није добро изашла. Размислите.
Порука за све који размишљају о томе и који се крију иза других. Свако носи свој крст, шта раде други њихова је част и брука.
Можете дати само оно што вам је тата оставио а српску земљу натопљену крвљу јунака не.
Не играјте се главом.
Размислите се моји срби, боље бити неће док не будемо бољи људи.