Колико треба министру Шарчевићу времена, кадрова, ресурса да промени накарадну одлуку и врати изворне називе куршумлиским средњим школама, како је и обећао.
Богами прође подоста дана а ништа се не догађа. Проценили стручњаци како најлакше преварити српски народ. Не супростављати се директно, урушавати изнутра породицу, цркву, војску, државу и обећавати, обећавати……. Променити свест, рече један који много чита Вебера. Да ли смо до сада ми и ови наши преци изгледа били бесвесни и неодређени у времену, простору а понајвише у моралним еталонима. Треба ли да прецима и својом историјом поносимо или стидимо?
У свој тој причи обавезно је поиграти се називима, тако да представљају своју суштинску супротност. Сећате се НАТО Милосрдног Анђела, скупа под називом парада поноса, Динкићеве Националне Штедионице и свакако Подујевско Куршумлиских школа.
Међутим некада то не иде баш како треба, па неки подигну главе и кажу доста је. Тада наступа сценарио плашења од стране директора у виду забрана, строгих погледа, ,,Шта ће теби то“, ,,Зашто баш ти“. Затим наступају обећања, коме ће ,,помоћи“да не буде технолошки вишак, бар још ове године. Онда притисак на ученике који воде протест који је био више него очигледан имајући у виду дужину и садржину последњег говора, најаву разумевања итд па до очигледног спровођења инструкција да се пред општином не треба задржавати. Срамота је што тако поступате са децом. На снимку се то тако очигледно види али због саме те деце тај снимак нећемо пустити. Јер нисмо исти!
Да видимо колико има међу директорима, професорима и ученицима оних који су доследни и бране називе својих али свакако и наших школа. Ја као одборник и шеф одборничке групе Слобода за Куршумлију са својим колегама Вам стојим на располагању да на дневни ред скупштине ставимо све горуће проблеме грађана па и овај.
Неки су заборавили кога представљају и да постоје због народа и ученика а не обрнуто.
Звездан Ристић