Upleo se ko pile u kučine!

Svakog dana svedoci smo njihovog bezobrazluka. Svakog dana daju nam nov povod da pišemo o njima. Bahati, osioni, bezobrazni… niz sami nastavite. Pošto nedeljama i mesecima sakupljaju „titule“ i nižu „uspehe“ red je da proglasimo šampiona meseca i skinemo masku „šampionu“ da otkrijemo ko je.
Titula meseca juna pripada predsedniku Mesne zajednice Pepeljevac, široj javnosti poznatom kao „Honda“. Ne znamo kako adekvatno da protumačimo njegov nadimak, verovatno ga je zaradio zbog toga što je velikom brzinom, u stilu Honde, promenio „vlasnika“ posle lokalnih izbora 2012.godine i iz Demokratske stranke, na čijoj je izbornoj listi bio, ekspresno se kao odbornik priklonio pobedničkoj strani i već sutrdan počeo da hvali one koje je do juče pljuvao. Za ovakvu „politiku“ ne treba ti pamet već želudac rekli bi časni ljudi.
Zbog čega je „Honda“šampion?
U ovakvoj opštini i državi ako želiš da budeš šampion moraš nešto da „muljaš“ jer u suprotnom nisi kvalifikovan da bilo koju funkciju obavljaš. Šta je dotični „muljao“? Prvo je izmuljao za sebe lokal u samom centru grada za prekomponovanje lokalne vlasti 2011.godine kada je protivzakonito postao odbornik SO tako što je drugom odborniku stranka oduzela mandat. To muljanje je naplatio tako što mu je dodeljen opštinski lokal u centru grada na 99 godina sa mesečnom kirijom u iznosu od jedne pakle skupljih cigareta. Bilo je tu i drugih stimulacija i povlastica. Na kraju biće ono „morao sam“ da promenim dres da bih zadržao lokal.
Nedugo zatim postade i predsednik MZ Pepeljevac i to kako. Zamislite čuda niko ne zna kako. Savetu je istekao mandat, izbori za mesnu zajednicu nisu sprovedeni, ne postoji odluka predsednika Skupštine da se starom savetu produžava mandat a pečat MZ Pepeljevac se nalazi kod njega. Pošto se ne može postaviti pitanje „A gde je pečat“, jer se zna da je kod njega da vidimo za šta on koristi taj „svoj“ pečat. U tom pečatu je i poenta cele ove priče. U toku vanrednog stanja Honda se preobrati u filantropa i dušebrižnika pa poče da deli pakete humanitarne pomoći u MZ Pepeljevac. Ne bi to bilo ništa sporno da je pomoć završila onima kojima je namenjena, da su jasno i časno poštovani kriterijumi. Tako Honda u dopisu jednoj meštanki MZ Pepeljevac, koja mu se pismeno obratila da joj odgovori na sledeća pitanja: Na koji način je vršena podela pomoći? Koliko paketa pomoći je podeljeno i kome je pomoć dodeljena? Da li je neko od članova njegove porodice dobio pakete pomoći? Da li su pomoć dobili samohrani roditelji? Ko je predsednik Mesne zajednice Pepeljevac? Kada su održani izbori za Savet mesne zajednice?
Odgovorio je sledeće:
Da je predsednik MZ Pepeljevac Zoran Minić (tako se potpisao i stavio pečat)
Da je njega izabrao Savet ove mesne zajednice u skladu sa zakonom (savetu istekao mandat još pre dve godine a izbori za Mesnu zajednicu još uvek nisu održani).
Da je on pravio spiskove za dodelu pomoći, ali da ne zna ko je dobio pomoć i koliko paketa pomoći de dodeljeno, dok pitanje o tome da li su pomoć dobili samohrane majke i očevi smatra za retoričko na koje ne treba da odgovori, a na pitanje da li je neko od članova njegove porodice dobio pakete pomoći odgovara da je taj podatak objavljen na sajtu opštine.
Odgovori su zaista genijalni, kao i njegovo postupanje i lična „hrabrost“ prema jednoj penzionerki od 80 godina kojoj je pretio da nikada više nikakvu pomoć neće dobiti pošto se usudila da ga pita zašto nije dobila pomoć iako živi sama. Umesto da pruži pomoć bio je hrabar da uputi pretnju staroj i nemoćnoj osobi.
Kada se pročita ovako nešto postavlja se pitanje da li je onaj ko nešto ovako napiše toliko glup, da li se pravi lud ili je bio pijan?



Ako želite da i dalje nastave da nas ovako ponižavaju i prave ludima, da nastave da sebi obezbeđuju lokale i radna mesta onda izađite i ponovo ga glasajte. Dajte im legitimitet da to i dalje nastave da rade. Sigurni smo da će ovim nastaviti dalje da se bave nadležne državne institucije.