Сарадници убица полажу венце

1

Мазохизам или поновљени злочин.

Гледали Вучићеве БОЈОВНИКЕ како полажу венце на гроб страдале једанаестомесечне Бојане Тошовић у Мердару, желудац ми се преврће. Те године док смо малу Бојану вадили из разрушене куће окружени са безброј неексплодираних забрањених касетних бомби није их било нигде. А убили су док је отац скривао у наручју. Посакривало се то то по општинским буџацима, баш као и сада. То су исти они који 20 година не донесоше Закон о борцима, они који руским добровољцима не дају држављанства али сириским пролазницима дају. Они представљају оног који се грли и за своје најближе сараднике узима Бојанине убице. А они брину ,полажу венце. Доказују да ко нема образ нема шта не може.


Замислите цинизма, представници оног који за саветника узима Шредера, Тонија Блера. Исте оне који су наредили убиство мале Бојане и преко 2000 других. Исти они који нас озрачише и затроваше земљу па нам је умрло и сад умире више десетина хиљада рођака, пријатеља, мајки, очева,кумова и нажалост деце. Сарадници тог олоша и убица полажу венце и воде нас у НАТО.

А ти народе мој пробуди се, не дозволи да поново убијају невине жртве.

Звездан Ристић
Покрет ЉУБАВ ВЕРА НАДА

Podeli.

1 коментар

  1. Nije meni jasan ovaj naš lepo narod.
    Ćuti se na sve. I na laž, i na izdaju i na ugnjetavanje. Valjda im je postalo normalno da ih kradu, ucenjuju, prave budalama.
    Ovi funkcionišu po principu “ daj da se strpa u džep, psi laju, karavani prolaze!“ . Ne znam samo vide li koliko se tih pasa oko njih okuplja i kakav će ishod toga biti. Pogotovo posle ovakvog licemerja koje smo svi videli na slici. Dezerteri i poslušnici NATO lizodupca Aleksandra Vučića polažu vence na grob nevinom detetu koje je stradalo od ruke NATO tiranije!!! I još se ponose! U normalnom svetu dezerterstvo i uvlačenje, poltronstvo i ovi postupci za koje nemam logičan naziv su razlog za odlazak s funkcije. Ili za harikiri ( samoubistvo za odbranu časti), ali za to treba i časti i hrabrosti.
    Sve što ovaj ološ nema.
    Vama što ste tad bili na licu mesta, poštovanje i saučešće u bolu. Jer to sećanje vas boli i proganja koliko i njene najbliže.

Napiši komentar

Komentari odražavaju stavove autora komentara, a ne stavove bloga „Kuršumlija bez cenzure“. Molimo korisnike da se suzdrže od vređanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Zadržavamo pravo da određene komentare obrišemo bez najave i objašnjenja.