„Aleksandre Vučiću, šokiran sam tvojim bezobrazlukom da mi posle svega što si uradio srpskim penzionerima, pošalješ još i pismo na kućnu adresu, naslovljeno na moje ime i prezime. Kao penzionisani pilot Ratnog vazduhoplovstva, sebe smatram vaspitanim čovekom, te ću stoga odvojiti malo vremena da ti odgovorim.
PRVO, ne znam odakle ti moja kućna adresa, ja ti je sigurno nikada nisam dao, jer ja vodim računa da se družim isključivo sa ljudima koji vole Srbiju. Sasvim sam siguran da se ti i ja nikada nismo sreli, pa samim tim nismo imali prilike ni da razmenimo naše lične podatke.
DRUGO, pismo počinješ rečenicom da smo mi temelj i snaga našeg društva i naroda. Jadno je društvo kome je snaga invalid od 83 godine. Naš temelj i snaga su ljudi poput Aleksandra Obradovića, koji su našoj javnosti predočili dokaze o teškim mahinacijama tvog stranačkog kolege i njegovog oca. Naša snaga trebalo bi da bude nezavisno pravosuđe koje je vinovnike ove afere moralo odavno da procesuira, a ne da goni Aleksandra Obradovića. Naš temelj i snaga su sva deca ove zemlje koja su, na žalost, prinuđena da masovno odlaze iz Srbije koja je postala neslobodna zemlja. I ne mora to da nam kaže Fridom haus, to vidi svaki čovek u Srbiji, pa i ti.
TREĆE, u pismu nam dalje poručuješ da smo mi morali mnogo da se žrtvujemo da bismo se izborili sa koronom. Moja porodica je odbila da otputuje u šoping u Milano, takvu žrtvu prepustili smo tvojim sledbenicima i partijskim saradnicima. A mi smo se, kao i mnoge druge porodice, za ono što si ti na konferenciji za novinare nazvao najsmešnijim virusom u istoriji pripremili kako smo znali i umeli, prepušteni sebi samima. Možda je, kako ti kažeš, zahvaljujući nama stopa smrtnosti niža nego što je mogla da bude, ali je zahvaljujući tebi i tvom šarlatanskom ponašanju najviša u regionu. Ovo ti ne kažem ja, već profesor dr Zoran Radovanović. Možda bi ovu pandemiju dočekali još spremniji da nam protivzakonito i neustavno nisi otimao penzije tokom četiri godine zbog čega i dalje vodim sudski postupak očekujući da mi se nadoknadi ono što si mi oteo.
ČETVRTO, kažeš da toliko mnogo dugujemo našim izuzetnim lekarima i medicinskim sestrama koje neguju bolesnike. Eto, u ovom delu sasvim sam saglasan sa tom ocenom. Preminulom doktoru Laziću iz Kliničkog centra u Nišu dugujemo makar toliko da njegovoj porodici objasnimo kako to da je ova vlast imala milione evra koje je spiskala na novogodišnje ukrase i jelku od 96.000 evra, a nije imala para da njemu i njegovim kolegama kupi običnu zaštitnu masku i rukavice, a da ne govorimo o drugoj zaštitnoj opremi. Stopa smrtnosti među našim zdravstvenim radnicima je svakako najviša u Evropi, pa dok im se zahvaljuješ nije na odmet da se prisetiš da si i njima oteo plate i penzije primoravši mnoge od njih da poput mog sina i snaje napuste Srbiju u 55 godina i da sreću potraže u Nemačkoj.
PETO, hvališ se najvećim ulaganjima u Kliničke centre i medicinsku opremu. Ne razumem onda kako uz sva ta ulaganja i unapređenja u oblasti zdravstva, ja na pregled kod kardiologa čekam već pet meseci, dok nekih specijalista više i nema na VMA. Da ti ne stajem na muku i da te podsećam da su sva ta opremanja kliničkih centara praćena teškim korupcionaškim aferama.
ŠESTO, užasnut sam tvojom najavom onoga što nas čeka u budućnosti. Taj deo pisma počinješ rečenicom da su naše penzije svetinja i da će ostati netaknute. To kažeš ti koji si četiri godine protivustavno otimao naše penzije, a onda se bahatio tim novcem noseći ga čak i Bilu Klintonu kako bi pomogao kampanju njegove supruge u izbornoj trci za predsednika Amerike. Zato što si pametan, kako si objasnio ovaj meni i dan danas nerazuman potez. Onom Bilu Klintonu koji je ljude sa kojima sam leteo, poslao u smrt, onom koji je bombardovao našu zmelju. Ne znam da li si novcem od otetih penzija plaćao i svog savetnika Tonija Blera, ali znam kada ti kategorički tvrdiš da se nešto neće desiti, desi se sasvim suprotno od onoga što si obećao. Ako ne veruješ meni, seti se da si samo mesec dana pre nego što ćeš se kandidovati za predsednika Srbije, obećao da ti ne pada na pamet da to uradiš.
SEDMO, vrhunskim bezobrazlukom smatram objašnjenje da si obezbedio jednokratnu novčanu pomoć od 100 evra i 4.000 dinara nama kojima si oteo višestruko veći iznos. Penzionisanim visokim oficirima u rangu genarala ili pukovnika oteo si u proseku oko 4.500 evra. Moja supruga je 41 godinu radila kao lekar da bi dočekala da joj u 79 godina neko pod stare dane otima ono što je zaradila I što joj je zakonom zagarantovano. I to ti nije prvi put da nam zavlačiš ruku u novčanik i džep, jer si bio deo vlasti koja je tokom devedesetih godina otela našu deviznu štednju.
OSMO, poručuješ mi da nećeš dozvoliti pandemiji da zaustavi naš rast. Ja, na žalost, vidim samo nezaustavljiv rast kriminala na opštini Čukarica gde živim. Pre mesec dana horde obesnih siledžija ispele su se u večernjim satima na krovove zgrada u mom komšiluku paleći neke baklje od čijeg dima se moja supruga umalo nije ugušila, ali te to nije sprečilo da sledeće večeri tu razularenu rulju oteraš iz našeg ulaza, ne dozvolivši im da u srcu Srbije priređuju nacističku bakljadu sa krova zgrade gde živimo. Uz rast kriminala vidim još jedino ogroman rast siromaštva i bede na svakom koraku.
DEVETO, kažeš mi da ćeš Srbiju učiniti razvijenom zemljom, sa evropskim životnim standardom. Znam da se hvališ da si u mladosti živeo u Londonu, gde si navodno radio u nekoj gvožđari. Onda znaš koliko smo mi pod tvojom vlašću daleko od evropskog standarda i evropskih vrednosti. Toliko daleko da smo mi piloti Ratnog vazduhoplovstva morali da sakupimo novac i otkupimo rep helikoptera u kom je sa svojim kolegama stradao pilot heroj Omer Mehić kako ne bi završio na otpadu. Da je ovoj vlasti sa tobom na čelu stalo do bilo kojih vrednosti, taj čovek bi danas imao spomenik u centru Beograda, a ne biste ga proglašavali pijancem, zbog čega treba da vas je stid i sramota.
DESETO, kažeš da ti i stranka čiji si predsednik, nećete stati. To ti apsolutno verujem. Vi očigledno nemate moralnu kočnicu. Zato morate biti zaustavljeni u svom pohodu na Srbiju od strane njenih građana. Jer, možda vi ovo sve i radite za vašu decu, ali sam ja uveren da se treba boriti za svu decu. Ostaviti toj deci Srbiju sa vama na čelu je neoprostiv greh moje generacije.
Božidar Marković, penzionisani pilot Ratnog vazduhoplovstva iz Beograda.“